Натанаил Охридски и Пловдивски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Натанаил Охридски и Пловдивски

Natanail-Ohridski-Plovdivski.jpg
Натанаил Кучевишки

Датум рођења 26. октобар 1820.
Место рођења Кучевиште (Отоманска империја)
Датум смрти 18. септембар 1906.
Место смрти Пловдив (Кнежевина Бугарска)

Натанаил Охридски и Пловдивски или Натанаил Кучевишки (буг. Натанаил Охридски; Кучевиште, 26. октобар 1820Пловдив, 18. септембар 1906) је био митрополит охридски и пловдивски Бугарске православне цркве, писац и револуционар.

Биографија[уреди]

Рођен је као Недељко Нешо Стојанов (Недялко Нешо Стоянов) или Станков Бојкикев (Станков Бойкикев) у селу Кучевишту на Скопској Црној Гори, у северној Македонији.

Школује се у Кучевишком манастиру, а затим у Самокову 1835. године.

Образовање наставља у Прилепу, где заједно са бугарским учитељем Георгијем Самуркашевим преводи антисемитски трактат „Служење јеврејско и сво њихово злотворство“ (Служение еврейско и все злотворение нихно) монаха Неофита, штампаног 1838. године, у првој бугарској штампарији Теодосија Синаитског у Солуну.

Године 1837. подстрижава се за монаха у манастиру Зограф и добија име Натанаил. После годину дана одлази на школовање у Духовну семинарију у Кишињев, а затим у Одеску семинарију. У Русији заједно са Захаријем Књажеским преводи дело „Огледало хришћанско“ (Зерцало или огледало християнское), штампано у Москви 1847. године.

После завршене семинарије одлази на студије у Кијевску духовну академију коју завршава 1851. године. У Кијеву је рукоположен за јеромонаха. Путује по Русији, Аустрији, Србији, Влашкој, Молдавији, Отоманској империји. У Прагу, 1853. године, издаје дело „Пријатељско писмо Бугарина Грку“ на црквенословенском језику, у којем описује догађаје око одвајања дела Цариградске патријаршије и стварања самосталне Бугарске егзархије. Године 1863. представник је у Моравској, на прослави 1.000 година од дела Светих Ћирила и Методија.

Делатност[уреди]

Од 1854. до 1869. године је представник Зографског манастира, као игуман Добровецког манастира у Молдавији. У Букурешту 1865. године издаје „Буквар Славјано-б'лгарски“ (Буквар славено-българскій), намењен тадашњој бугарској школи у његовом родном селу Кучевишту, а затим пише књигу „Догађаји у Скопској епархији“, у којој објашњава разлоге противгрчког става у црквеним питањима.

У септембру 1872. године, рукоположен је за првог митрополита Бугарске егзархије у Охриду. У време избијања Руско-турског рата 18771878. године, учествује у Кресненско-разлошком устанку међу словенским народом у Пиринској Македонији, као борац за прикључење Македоније Бугарској, у складу са организованом акцијом Русије око стварања Велике Бугарске као руске интересне сфере на Балкану. У Петроград шаље извештаје о прогонима „бугара“ у Македонији, паљењима села, силовањима и другим злочинствима над народом, од стране Турака. После пропасти устанка и одлука Берлинског конгреса којим је поништена одлука о стварању Велике Бугарске, а Бугари сведени на реалну меру, учесници устанка беже у Бугарску. У Охрид више није могао да се врати због одлука турских власти. Због тога остаје у Бугарској и од 1891. године постаје пловдивски митрополит у аутономној Источној Румелији и на том месту остаје до смрти.

Литература[уреди]

  • Жизнеописание митрополита охридско-пловдивскаго Натанаила (автобиографични бележки) - Сборникъ за народни умотворения, наука и книжнина, Дѣлъ историко-филологиченъ, кн. VII. (XXV.), 1909, 1-77; Онлајн верзија
  • Кирил, патриарх български. Натанаил, митрополит Охридски и Пловдивски (1820-1906). С., 1952.
  • Цацов, Борис. Архиереите на Българската православна църква. С., 2003.
  • Българската възрожденска интелигенция. Енциклопедия. Съст. Н. Генчев и Кр. Даскалова. С. 1988, 446-447.
  • Натанаил Охридски. Борба за България. С., 2004.
  • Чолов, П. Български историци. Биографично-библиографски справочник. С., 2010, pp. 157.

Извори[уреди]

  • "Мала енциклопедија Просвета", општа енциклопедија - четврто издање, „Просвета“, Београд, 1986.
  • „Произшествіе въ Скопска епархия отъ 1860 до 1865", Браила, 1865, стр.4.
  • „Кирил патриарх Български. Българската екзархия в Одринско и Македония след Освободителната война 1877-1878". Том първи, книга втора, стр. 305.
  • „Кирил патриарх Български. Българската екзархия в Одринско и Македония след Освободителната война 1877-1878". Том първи, книга първа, стр. 305-306.

Спољашње везе[уреди]