Наташа Кандић
| Наташа Кандић | |
|---|---|
| Пуно име | Наташа Кандић |
| Датум рођења: | 1946. |
| Место рођења: | Крагујевац (ФНРЈ) |
Наташа Кандић (рођена 1946. у Крагујевцу) је извршна директорка Фонда за хуманитарно право у Србији.
Садржај |
Биографија [уреди]
Студирала је социологију, коју је завршила са 26 година. Радила у општини Палилула, затим у градском синдикату, па у Центру за антиратну акцију. Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из Београда.
Награде и признања [уреди]
Наташа Кандић је добитница и следећих награда:
- Human Rights Watch Award (1993)
- US and EU Democracy and Civil Society Award (1998)
- Martin Ennals Award (1999)
- Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999)
- NED Democracy Award 2000 (са Ветоном Суројием)
- Geuzenpenning 2000 Award (са Ветоном Суројием)
- 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion
- 2000 Alexander Langer Prize (са Војса Добруном)
- 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund.
Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31. маја 2001. године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца, а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право.
Постала је почасна грађанка Сарајева 29. септембра 2005. године због њеног залагања „да се казне сви они који су извршили грозни масакр у Сребреници“.
Од председника Хрватске Стјепана Месића добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата.[1]
Друштвени рад [уреди]
Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код власти у доба Слободана Милошевића, а сличан статус има и код владе Војислава Коштунице, као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано[тражи се извор од 09. 2009.]. Током рата на Космету 1999. године, одлазила је у ту провинцију и прикупљала доказе који су касније коришћени на суђењима оптуженим Србима за ратне злочине на просторима Косова и Метохије.
Наташа Кандић је издејствовала да се на телевизији емитују снимци егзекуције ненаоружаних бошњачких заробљеника из Сребренице.[тражи се извор од 09. 2009.]
Наташа Кандић је била почасни гост на седници скупштине Косова и Метохије када је проглашена независност од Србије[2].
Члан је Саветодавног одбора Вајзеровог центра за демократије у развоју на Универзитету Мичигена.[3]
Фонд за хуманитарно право [уреди]
| За више информација погледајте чланак Фонд за хуманитарно право |
Контроверзе [уреди]
Око Наташе Кандић као јавне личности постоје многе контроверзе[4]. Њени противници је оптужују да „има отпор према свему српском“ и да се „бори само за једну страну“[5], да „ствара антисрпску хистерију“[6], да је „следбеник стамболићевске комунистичке фракције“[7] и да је „плаћа албански лоби“[2].
Због изношења оптужби, 13. јуна 2005. на радију „Б92“, да је Томислав Николић вршио ратне злочине и убиства цивила у селу Антин, у Источној Славонији, Српска радикална странка ју је тужила за клевету.[8][9] 5. фебруара 2009, проглашена је кривом и кажњена са 200.000 динара.[10][11]
Референце [уреди]
- ^ „Вест на сајту Б92“. B92.net. 7. 11. 2006. Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ а б „Курир“ — 19. фебруар (чланак на интернету)
- ^ -{„Weiser Center for Emerging Democracies - Advisory Council.“. www.ii.umich.edu Приступљено 21. 10. 2008.
- ^ „Чланак у Southeast European Timesу“. Setimes.com Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ Чланак у данасу, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Изјава градоначелника Кикинде, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Чланак на сајту www.vidovdan.org“. Vidovdan.org Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ Изјава Томислава Николића поводом подношења кривичне пријаве, на званичном сајту СРС
- ^ „Шешељев најбољи ђак“, Биљана Чпајак, „Политика“, 13. мај 2007.
- ^ „Блиц: „Наташа Кандић осуђена за клевету Томислава Николића““. Blic.rs Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ „РТС: „Наташа Кандић осуђена због клевете Томислава Николића““. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Приступљено 5. 10. 2011.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Фонд за хуманитарно право
- Ebart Consulting - Медијска документација
- CHRIS Network – Одбор за људска права у Србији
- Time Europe Magazine - 60 Years of Heroes
- Southeast European Times - Наташа Кандић: „Срби тек треба да се суоче са наслеђем из рата“
- „Срби са Космета - жртве сопствене државе?!“
- Снимак репортаже са Телевизије Пинк, који приказује и инцидент.
- [1] и отворено писмо Наташе Кандић тадашњем министру унутрашњих послова Србије Душану Михајловићу.
- РТРС: Тужба против Наташе Кандић, 10.3.2011. ((sr))