Натријум-пероксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Натријум-пероксид
Други називи Натријум-диоксид
Динатријум-пероксид
Идентификација
CAS регистарски број 1313-60-6 YesY
EINECS број 215-209-4
MeSH Sodium+peroxide
Својства
Молекулска формула Na2O2
Моларна маса 77.98 g/mol
Агрегатно стање жути, до бели прах
Густина 2.8 g/cm3
Тачка топљења

675 °C

Тачка кључања

распада се

Растворљивост у води бурно реагује
Структура
Кристална решетка/структура хексагонална
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −513 kJ/mol
Стандардна моларна ентропија So298 95 J K−1 mol−1
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) MSDS
ЕУ-класификација Оксидант (O)
Корозиван (C)
EU-индекс 011-003-00-1
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
OX
Р-ознаке R8, R35
С-ознаке (S1/2), S8, S27, S39, S45
Тачка паљења Не гори
Сродна једињења
Други катјони Литијум-пероксид
Калијум-пероксид
Рубидијум-пероксид
Цезијум-пероксид
Сродна натријумова једињења (оксиди) Натријум-оксид
Натријум-супероксид
Сродна једињења Натријум-хидроксид
Водоник-пероксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Натријум-пероксид је оксид натријума хемијске формуле Na2O2, где је оксидациони број натријума +1, а кисеоника -1, што је случај и код других пероксида.[1]

Добијање[уреди]

Настаје директним сједињавањем натријума и кисеоника на температури од 130 - 200 °C[2]. Индустријски је могуће добијање тако што се преко натријума, који се налази у алуминијумским судовима заштићеним оловним цевима, проводи ваздух без угљен-диоксида на температури од 300 °C. Тако се може добити натријум-пероксид врло високе чистоће (и до 95%).[1]

Својства[уреди]

Веома је отпоран према топлоти и на ваздуху који не садржи влагу. Међутим, са водом реагује:

\mathrm{2Na_2O_2 + 2H_2O \longrightarrow \; 4NaOH + O_2}

На нижој температури наградиће се водоник-пероксид, који поново може да да натријум-пероксид када реагује са концентрованим натријум-хидроксидом:

\mathrm{2Na_2O_2 + 2H_2O \longrightarrow \; 2NaOH + H_2O_2}

Исти учинак се добија и деловањем киселине на натријум-пероксид, такође на ниској температури.[1]

Примена[уреди]

Због тога што је јако оксидационо средство, употребљава се у аналитичкој хемији. Реагује и са угљен-моноксидом и са угљен-диоксидом:

\mathrm{Na_2O_2 + CO \longrightarrow \; Na_2CO_3}
\mathrm{2Na_2O_2 + 2CO_2 \longrightarrow \; 2Na_2CO_3 + O_2}

Зато се употребљава и за обнављање ваздуха, на пример у подморницама. Служи и за бељење тканина, за израду боја, али и других једињења која имају примену у разним областима, као што су бензоил-пероксид, калцијум-пероксид и натријум-перборат.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

Спољашње везе[уреди]