Натријум-хидроксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Натријум-хидроксид
IUPAC име
Други називи каустична сода; камена сода; жива сода
Идентификација
CAS регистарски број 1310-73-2
ChemSpider[1] 14114
MeSH Sodium+hydroxide
Својства
Молекулска формула NaOH
Моларна маса 39.9971 g/mol
Агрегатно стање бела чврста супстанца
Густина 2.1 g/cm³, основно
Тачка топљења

318°C (591 K)

Тачка кључања

1390°C (1663 K)

Растворљивост у води 111 g/100 ml (20 °C)
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) External MSDS
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
 
Р-ознаке R35
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Сродна једињења: алкални хидроксиди литијум-хидроксид
калијум-хидроксид
рубидијум-хидроксид
цезијум-хидроксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Натријум-хидроксид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле NaOH.

Добијање[уреди]

Као хемикалија која се веома употребљава у индустрији, производи се у великим количинама. Може се добити на више начина:

  1. дејством натријума на воду;
  2. дејством кречног млека на раствор натријум-карбоната;
  3. електролизом раствора натријум-хлорида.[2]

Добијање дејством натријума на воду[уреди]

За разлику од друге две, ова метода нема широку примену у индустрији, већ служи за лабораторијско добијање натријум-хидроксида и то у малим количинама. Овако добијен натријум-хидроксид је веома чист.[2]

Добијање дејством калцијум-хидроксида[уреди]

Када се кува смеша натријум-карбоната и калцијум-хидроксида, добија се растворени натријум-хидроксид, док се калцијум-карбонат таложи:

\mathrm{Na_2CO_3 + Ca(OH)_2 \longrightarrow 2 \; NaOH + CaCO_3}

Овај процес се назива каустификација.[2]

Добијање електролизом[уреди]

Овај процес је најзаступљенији. Приликом електролизе кухињске соли дешавају се хемијске реакције које се могу приказати хемијским једначинама[2]:

\mathrm{NaCl \longrightarrow 2 \; Na^* + Cl^*}
\mathrm{2Na + 2H_2O \longrightarrow 2 \; NaOH + H_2}
\mathrm{Cl^* + Cl^* \longrightarrow \; Cl_2}

Физичка и хемијска својства[уреди]

То је бела кристална супстанца која брзо апсорбује влагу и угљен-диоксид из ваздуха. У води се лако раствара уз издвајање знатне количине топлоте, али се слабо раствара у алкохолу. Водени раствор је љигав, корозиван и натријум-хидроксид је у том раствору веома дисосован што је све својство јаке алкалије. У складу са тим, мења боју лакмуса у плаво, као што мења боје и других индикатора, а са киселинама реагује градећи соли. Такође реагује и са растворима металних соли, изузев соли алкалних метала, градећи соли натријума, на пример:

\mathrm{FeCl_3 + 3NaOH \longrightarrow  \; Fe(OH)_3 + 3NaCl}

Са тим да се у реакцији са амон-солима ослобађа амонијак (гас), вероватно због непостојаности амон-хидроксида.[2] Уколико се раствор држи у стојници са брушеним стакленим затварачем, после неког времена неће бити могуће отворити ту стојницу јер супстанца лако везује угљен-диоксид из ваздуха и прави кристале на затварачу. Да би се таква ситуација спречила, користе се гумени затварачи, чија је флексибилност боља.

Растопљени натријум-хидроксид делује на метале, са тим да на никл и сребро слабо делује. На пример:

\mathrm{2NaOH + Zn \longrightarrow  \; Na_2ZnO_2 + H_2}

Делује и на неметале:

\mathrm{3NaOH + 4P + 3H_2O \longrightarrow  \; PH_3 + 3NaH_2PO_2}

Лако делује и на стакло и порцелан, чак и његов водени раствор.[2]

Употреба[уреди]

Има вишеструку употребу: за бељење и бојење, при рафинацији уља, у производњи сапуна, хартије, боја (ализарина на пример) и вештачке свиле, за пречишћавање боксита, а у облику натрон-креча употребљава се у квантитативној анализи за апсорпцију угљен-диоксида.[2] Kористи се у комбинацији са другим хемикалијама за скидање фото-лака при кућној изради штампаних плоча у електроници, након што је плоча била подвргнута UV осветљавању.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  3. ^ elitesecurity.org Елит секјурити форум


Спољашње везе[уреди]