Натријум-хидроксид
| Натријум-хидроксид | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | каустична сода; камена сода; жива сода |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 1310-73-2 |
| ХемПаук | 14114 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | NaOH |
| Моларна маса | 39.9971 g/mol |
| Агрегатно стање | бела чврста супстанца |
| Густина | 2.1 g/cm³, основно |
| Тачка топљења |
318°C (591 K) |
| Тачка кључања |
1390°C (1663 K) |
| Растворљивост у води | 111 g/100 ml (20 °C) |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | External MSDS |
| NFPA 704 |
 0
3
1
|
| Р-ознаке | R35 |
| Тачка паљења | Није запаљив |
| Сродна једињења | |
| Сродна једињења: алкални хидроксиди | литијум-хидроксид калијум-хидроксид рубидијум-хидроксид цезијум-хидроксид |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Натријум-хидроксид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле NaOH.
Садржај |
Добијање [уреди]
Као хемикалија која се веома употребљава у индустрији, производи се у великим количинама. Може се добити на више начина:
- дејством натријума на воду;
- дејством кречног млека на раствор натријум-карбоната;
- електролизом раствора натријум-хлорида.[1]
Добијање дејством натријума на воду [уреди]
За разлику од друге две, ова метода нема широку примену у индустрији, већ служи за лабораторијско добијање натријум-хидроксида и то у малим количинама. Овако добијен натријум-хидроксид је веома чист.[1]
Добијање дејством калцијум-хидроксида [уреди]
Када се кува смеша натријум-карбоната и калцијум-хидроксида, добија се растворени натријум-хидроксид, док се калцијум-карбонат таложи:
Овај процес се назива каустификација.[1]
Добијање електролизом [уреди]
Овај процес је најзаступљенији. Приликом електролизе кухињске соли дешавају се хемијске реакције које се могу приказати хемијским једначинама[1]:
Физичка и хемијска својства [уреди]
То је бела кристална супстанца која брзо апсорбује влагу и угљен-диоксид из ваздуха. У води се лако раствара уз издвајање знатне количине топлоте, али се слабо раствара у алкохолу. Водени раствор је љигав, корозиван и натријум-хидроксид је у том раствору веома дисосован што је све својство јаке алкалије. У складу са тим, мења боју лакмуса у плаво, као што мења боје и других индикатора, а са киселинама реагује градећи соли. Такође реагује и са растворима металних соли, изузев соли алкалних метала, градећи соли натријума, на пример:
Са тим да се у реакцији са амон-солима ослобађа амонијак (гас), вероватно због непостојаности амон-хидроксида.[1] Уколико се раствор држи у стојници са брушеним стакленим затварачем, после неког времена неће бити могуће отворити ту стојницу јер супстанца лако везује угљен-диоксид из ваздуха и прави кристале на затварачу. Да би се таква ситуација спречила, користе се гумени затварачи, чија је флексибилност боља.
Растопљени натријум-хидроксид делује на метале, са тим да на никл и сребро слабо делује. На пример:
Делује и на неметале:
Лако делује и на стакло и порцелан, чак и његов водени раствор.[1]
Употреба [уреди]
Има вишеструку употребу: за бељење и бојење, при рафинацији уља, у производњи сапуна, хартије, боја (ализарина на пример) и вештачке свиле, за пречишћавање боксита, а у облику натрон-креча употребљава се у квантитативној анализи за апсорпцију угљен-диоксида.[1] Kористи се у комбинацији са другим хемикалијама за скидање фото-лака при кућној изради штампаних плоча у електроници, након што је плоча била подвргнута UV осветљавању.[2]
Извори [уреди]
- ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ elitesecurity.org Елит секјурити форум
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
