Наум Габо
| Наум Габо | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 5. август 1890. |
| Датум смрти | 23. август 1977. |
| Дела | |
Наум Габо (рус. Наум Абрамович Певзнер;* 5. август 1890. у Брјанск, Русија; † 23. август 1977. у Вотербури, Конектикат, САД) био је руски вајар конструктивизма, који је деловао и као сликар, архитекта и дизајнер.
Садржај |
Биографија [уреди]
Родио се у Брјанску западно од Москве и студирао је на универзитету у Минхену до 1909. године. Посветио се студију математике и физике. Од 1917. године заједно са својим братом после Октобарске револуције долази у Русију да би помагао развој нове културе и сакупља много ђака у свом приватном атељеу који је тамо отворио.
Године 1920. са својим братом. Антоаном Певзнером издаје Реалистички манифест. Читамо ли данас овај манифест можемо наћи трајне вредности и пасаже које садржи кредо оба брата Певзнера:
Наум Габо је своје идеје потврдио на пластикама које је изложио док је његов брат још увек сликао и само касније се и он определио за вајарство.
Године 1921. Наум одлази у Берлин а 1925. године са преселио у Париз где излаже заједно са својим братом. У Енглеској живи од 1946. године када одлази у САД у Конектикат и ту се трајно насељава.
Карактеристике дела [уреди]
Било је у ствари сретна околност што Наум Певзнер није похађао никакве ликовне школе и није био оптерећен академском трaдицијом него сам научио на делима Пабла Пикаса и Александра Архипенка из нетрадиционалних материјала које су они примењивали. Управо због тога примењивао је пластике од металних и касније цеулоидних ламела. Односи транспарентних маса и простора спадају и открића којима је Наум Певзнер обогатио модерну уметност. Он то ипак није реализовао под својим властитим именом. Већ у Норвешкој одлучио је да промени своје име и у историју модерне пластике он је ушао као Наум Габо.
Пластике Наум Габоа су понекад невелике и одређене за модерне ентеријере. Имао је и дела које је намеравао да поставља на небодере у САД, али није могло доћи до остварења јер би скулптуре превише оптеретиле зграду имао је и конструкције од бетона, челика и брончаних жица у висини од 26 m1.
Литература [уреди]
- Igor Zhoř, Hledání tvaru,Prag 1967.
- H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд, 1972.