Наука
Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески: "science"; italijanski: "scienza"; немачки: "Wissenschaft") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем.
Садржај |
Етимологија [уреди]
Реч наука, изворно ширег значења у српском језику, прасловенска је реч[1]. Конкретно дефинисање значења речи, је последица њене примене на ову област људског сазнања.
Шта је наука? [уреди]
Наука је систематски подухват прикупљања знања о свету и организовања и сажимања тог знања у законе и теорије који могу бити проверавани.”[2]
Циљ науке [уреди]
“Врхунски домет целокупне науке је да што више емпиријских чињеница обухвати логичким расуђивањем из што мањег броја хипотеза и аксиома.“
Алберт Ајнштајн
Када је нешто наука? [уреди]
Да би нешто било наука мора да одговори потрвдно на следеће:
- Да ли је могуће смислити експерименталну проверу?
- Да ли то чини свет предвидљивијим?
Успех и углед науке [уреди]
Да би обезбедили успех и сачували углед научници морају:
- Да изложе идеје и резултате тако да други могу независно да их понове и провере.
- Да напусте или да измене већ прихваћене чињенице или теорије, у светлу нових, комплетнијих или поузданијих експерименталних доказа.
Научна метода [уреди]
| За више информација погледајте чланак Научни метод |
Свака наука има својих специфичности али општа научна метода може се свести на низ следећих корака:
- Дефиниција проблема
- Прикупљање података
- Формулисање хипотезе
- Посматрање/експеримент
- Тестирање хипотезе
- Закључак
Подела наука [уреди]
| Природне науке
|
Друштвене науке
|
Издвојене посебне науке |
|---|
»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања,испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« ( Мала енциклопедија Просвета, стр. 138 II књига, 1959.)
Наука и религија [уреди]
Наука и религија користе различите методе и имају различите циљеве.
| Наука | Религија - догма | |
|---|---|---|
| Научна метода | Метода сазнавања | Откровење |
| Рационални и логички – индукција и дедукција, хипотезе које могу да се проверавају | Мисаони процес | Интуиција и вера |
| Објашњење природних појава. | Циљ | Објашњење натприродних појава. Објашњење смисла постојања. Утврђује морал и етику. |
Референце [уреди]
Литература [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||