Научник

Из Википедије, слободне енциклопедије

Научник је, у ширем смислу, особа која учествује у систематској активности да постигне знање. У ужем смислу, научник је појединац који се служи научним методом.[1] Особа може бити стручњак у једној или више области науке.[2] Овај чланак се фокусира на ужи смисао речи. Научници истражује с циљем свеобухватнијег разумевања природе, укључујући физичке, математичке и друштвене сфере.

Филозофија може да се схвати као одвојена активност, која циља свеобухватнијем разумевању недодирљивих аспеката стварности и искуства који не могу бити физички измерени.

Научници се такође разликују од инжењера, оних који дизајнирају, граде и одржавају уређаје за одређене ситуације. Када наука има за циљ постизање одређене користи, назива се примењена наука. Примењени научник не мора нужно да дизајнира нешто посебно; он ће пре да врши истраживање с циљем да развије нове технологије и нове практичне методе. Када наука укључује недодирљиве аспекте стварности, назива се природна филозофија.

Опис[уреди]

Наука и технологија су континуирано мењали постојање човека кроз процес инжењеринга. Као професија, научник је данас широко признат. Научници укључују теоретичаре који углавном развијају моделе да би објаснили постојеће податке и предвидели нове резултате, екпериментичаре који углавном тестирају моделе правећи мерења — иако је у пракси подела између ове две активности јасно разликована, и многи научници обаљају оба задатка.

Математика је често груписана међу науке. Неки од највећих физичара такође су били креативни математичари. Постоји континуум од највећих теоретичара до највише емпиријских научника без јасних граница. С аспекта личности, интересовања, обучености професионалне активности, постоји мала разлика између примењених математичара и теоретичара физике.

Научници могу бити мотивисани на неколико начина. Многи имају жељу за разумевањем зашто је свет такав каквим га видимо и како је постао такав. Они показују јаку радозналост за стварношћу. Друге мотивације су признање од њихових вршњака и престиж, или жеља да примене научно знање за корист здравља људи, нација, света, природе или индустрије (академски научник и индустријски научник).

Референце[уреди]

  1. ^ Исак Њутн (1687, 1713, 1726). "[4] Rules for the study of natural philosophy", Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, Треће издање. The General Scholium containing the 4 rules follows Book 3, The System of the World. Поново-одштампане странице 794-796 of И. Бернард Коен и Ен Витман издање превода из 1999., University of California Press ISBN 0-520-08817-4, 974 стране.
  2. ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed. 1989

Спољашње везе[уреди]

Литература
Вебсајтови