Наушнице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наушница

Наушница, минђуша или ободац је украсни предмет (врста накита) који се веша о ухо. Реч минђуша потиче од турске речи mengus односно персијске речи mengus.

Наушнице могу бити као прстен или са украсним додатцима - привесцима. Могу се причврстити на ухо помоћу штипаљке или се могу протнути кроз рупу на уху.

Најчешће се израђују од племенитих метала: злата, платине, сребра, од неке легуре племенитих метала или са додацима од бисера и драгог камења. Поред наведеног наушнице се могу израђивати од: шкољки, украсних комада резбареног дрвета, разнобојне пластике и других материјала (бижутерија ).

Вредност наушнице може бити велика уколико је скуп материјал од кога је израђена или ако је израђена као уметничко дело (у зависности од уметничке вредности рада уметника који је направио наушницу). Наушнице израђују и продају кујунџије или златари, а у новије време се производе индустријски или у модним студијима (по нацртима модних креатора).

Традиција наушница у Србији[уреди]

У Србији су некада углавном жене носиле минђуше. При томе се бушио доњи, меки, део уха такозвана „минђа“. Са доње стране уха би се ставио, на пример, затварач од плуте а са горње стране би се стерилном иглом пробушило ухо. У пробушено ухо би се ставила минђуша од злата (не од метала који кородирају) и рана обично релативно брзо зараста. Бушењем уха се бавио „ко је стигао“ - бабе, мајке, стрине па и златари.

У неким деловима Србије постоји обичај да мушкарци носе једну минђушу. То су јединци - мушки потомци без браће и сестара. Минђуша мушкарцу у једном уху означава да је он „и син и ћерка“ оцу и мајци а то значи да је универзални наследник имања тј. нема са киме да дели наследство!. Такви момци на вашарима и поселима, а то су места где би девојке и момци требало да се „виде“, су наравно били фаворизовани у односу на друге момке!

Напомена[уреди]

Минђуше из Костарике

Бушење уха је осетљива „интервенција“ и треба да је раде обучене особе (најпожељније да то буде медицинско особље) са стерилним иглама како не би дошло до инфекције. У новије време за бушење уха постоје специјална стерилна „клешта“ тако да ову интервенцију раде и златари у својим радионицама.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]