Нафтна индустрија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Нис (вишезначна одредница).
Нафтна индустрија Србије
Лого компаније
Врста предузећа акционарско друштво
Берза ББ: НИИС
Делатност нафтна индустрија
Година оснивања 1991.


Седиште Нови Сад, Застава Србије Србија
Руководиоци Вадим Јаковљев
Кирил Кравченко
Производ(и) нафта, нафтни деривати, петрохемијски производи, природни гас
Профит 49,5 (млрд. динара, 2012)
Број запослених 7.577[1] 9.000[2]
Веб презентација www.nis.rs

Нафтна индустрија Србије или скраћено НИС једна од највећих вертикално интегрисаних компанија за производњу нафте и гаса у југоисточној Европи, бави се истраживањем, производњом и прерадом нафте и природног гаса, као и продајом широког спектра нафтних деривата. Седиште компаније и њени основни производни капацитети се налазе у Републици Србији која, захваљујући свом географском положају, представља центар трговине и инвестиција на Балкану. Већински власник НИС-а је руска компанија Гаспром њефт.

Историјат[уреди]

Претеча данашње компаније НИС било је Предузеће за истраживање и производњу нафте са седиштем у Зрењанину, основано 1949. године по одлуци Владе ФНРЈ. Предузеће за истраживање и производњу нафте Нафтагас, основано је 1953. године у складу са одлуком Владе Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), када је управа пренета у Нови Сад. Почетком 50-их година прошлог века на овим просторима отворене су прве бензинске станице и складишта. Рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду са радом су почеле 1968. године. Крајем 1973. године у структуру тадашње компаније интегрисане су прометне организације Југопетрол-Београд и Југопетрол-Нови Сад.

Нафтна индустрија Србије, у свом данашњем виду, основана је 1991. године као државна компанија за истраживање, производњу, прераду и промет нафте и нафтних деривата и природног гаса. У њен састав ушле су компаније:

  • Нафтагас
  • Гас
  • Енергогас
  • Југопетрол
  • Нафтагас промет
  • Рафинерија нафте Панчево
  • Рафинерија нафте Нови Сад
  • Инжењеринг
  • Рафинерија нафте Београд
  • Фабрика мазива Крушевац

Дана 5. октобра 2005. године НИС добија статус акционарског друштва.

Дана 24. децембра 2008. године у Москви, Влада Србије и Гаспром потписали су уговор о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) руској државној компанији Гаспром њефт за 400 милиона евра и документе о изградњи гасовода Јужни ток и складишта гаса Банатски двор.

Према Уговору о продаји НИС-а, који су потписали министар енергетике Србије, Петар Шкундрић и генерални директор Гаспром њефта, Александар Дјуков, Гаспром њефт има обавезу да у НИС уложи најмање 547 милиона евра, а продајна цена за 51 одсто српске нафтне индустрије је 400 милиона евра. У оквиру међудржавног споразума између Русије и Србије, 2009. године, руска компанија Гаспром њефт преузима 51% акција НИС-а. Продаја контролног пакета акција иностраном партнеру, реализована је у оквиру процеса приватизације државних компанија у Србији.

У складу са одредбама Закона о праву на поделу бесплатних акција и новчану надокнаду коју остварују грађани у процесу приватизације, и на основу Уредбе Владе Републике Србије од 6. јануара 2010. године, пакет акција компаније, који чини 19,34% подељен је грађанима, бившим и садашњим радницима компаније. Тако је у јануару 2010. године, број мањинских акционара повећан на 4,8 милиона, док је 29,66% акција НИС-а остало под контролом Владе Републике Србије.

Скупштина акционара НИС-а донела је 21. јуна 2010. године Одлуку о трансформацији НИС-а у отворено акционарско друштво. Компанија тренутно има око 5 милиона акционара.

Делатност[уреди]

Истраживање и производња[уреди]

НИС је једина компанија у Србији која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса, као и производњом геотермалне енергије. Већина нафтних и гасних налазишта НИС-а налази се на територији Војводине. Као партнер, НИС учествује у концесији за производњу нафте у Анголи. Највећа налазишта су „Велебит“, „Кикинда“, „Кикинда Варош“, „Елемир“, „Турија“, „Мокрин“ и „Мартонош“. Обим експлоатације НИС-а износи око милион тона нафтног еквивалента годишње.

Од тренутка оснивања НИС-а до данас:

  • отворено преко 60 налазишта угљоводоника (преко 300 бушотина)
  • произведено око 45 милиона тона нафте на територији Србије и око 4 милиона тона нафте на концесионим налазиштима Анголе
  • произведено више од 30 милијарди кубних метара природног гаса

Прерада[уреди]

У рафинеријама у Панчеву и Новом Саду производи се спектар нафтних деривата – од моторних бензина и дизел-горива, до мазива и сировина за петрохемијску индустрију. Максималан годишњи капацитет обе рафинерије је 7,3 милиона тона сирове нафте. У току је модернизација Рафинерије нафте Панчево вредна 500 милиона евра. Највећи објекат програма модернизације је изградња комплекса хидрокрекинга и хидрообраде[3] који ће омогућити НИС-у да у потпуности пређе на производњу моторних бензина и евродизела према стандардима ЕУ. 2009. године, НИС је почео производњу евро дизела, а 2010. године, укинута је производња оловног бензина и покренута производња евро бензина.

Усклађивање са европским стандардима квалитета
  • престанак производње оловних бензина, производња евро дизела и евро бензина са садржајем сумпора до 10 ppm, што одговара еколошким захтевима Европске уније и Србије

Промет[уреди]

На територији Србије, НИС се бави велепродајом нафтних деривата, a поседује и 472 бензинске станице, као и мрежу складишта. Пружа услуге снабдевања авиона горивом на аеродромима у Београду и Нишу, као и бродова на реци Дунав. У 2010. години, модернизован је већи број бензинских станица широм Србије. НИС извози у земље Европске уније, као и у суседне земље у региону. У јануару 2012. године отворена је прва НИС Петрол бензинска станица са новим „триколор“ изгледом – „Змај 2”, на ауто-путу Е-75, на улазу у Београд [4]. Стратегија пословања НИС-а предвиђа ширење делатности у региону, а што се тиче промета, најинтересантнија тржишта су БиХ, Румунија и Бугарска. У 2011. НИС је постао власник првих малопродајних објеката у Републици Српској[5] и Бугарској.

Бензинска станица НИС Петрол у Београду

Друштвена одговорност[уреди]

Кроз програм друштвене одговорности НИС реализује бригу за добробит друштва у коме делује[6]. НИС је прва компанија у Србији која је објавила Извештај о одрживом развоју за 2010 годину који је урађен према стандардима и квалитету у корпоративном извештавању прописаним од стране међународне организације Global Reporting Initiative и AccontAbility[7]. Спонзорска и донаторска делатност НИС-а фокусирана је на реализацију приоритетних програма:

  • Енергија спорта –У циљу промоције врхунског спорта, васпитања младе генерације, развоја талената, као и промоције здравог начина живота, НИС пружа подршку спортским клубовима и подржава спортске манифестације. Међу кључним пројектима су подршка кошаркашком клубу “Партизан”, Одбојкашком клубу „НИС Војводина“, Кошаркашком клубу „Војводина“, одбојкашком клубу „Спартак“, као и Тениском савезу Србије, Кошаркашком савезу Србије, бројним манифестацијама, као што су “Фед куп”, “Мини баскет лига”, “Кобајаги светско првенство”. У децембу 2010. године, тениска репрезентација Србије чији је спонзор НИС, освојила је Дејвис куп.
  • Развој науке и талената – Програм је усмерен на подршку и развој научног потенцијала ресорних института, подршку истраживањима и научним открићима, развој талентоване омладине и студената. У оквиру овог програма, НИС пружа подршку научно-истраживачкој станици Петница, намењеној младим талентима Србије, склопљени су споразуми о сарадњи са универзитетима у Новом Саду и Београду, пружена подршка српском Геолошком друштву Србије.
  • Сарадња ради развоја – Програм је оријентисан на подршку и развој друштвене инфраструктуре општина у којима компанија послује. Финансирање пројеката се врши у оквиру Споразума о друштвеној и економској сарадњи, који сваке године компанија потписује са општинама на чијој територији послује. НИС је са Извршним већем Војводине потписао Споразум о стратешкој сарадњи у области екологије, економског развоја, побољшања инвестиционе климе и решавања социјалних проблема региона. На основу Споразума о стратешкој сарадњи потписани су и специјални споразуми са градовима и општинама: Београд, Нови Сад, Ниш, Панчево, Зрењанин, Кикинда, Нови Бечеј, Кањижа и Србобран. На основу ових споразума, започета је изградња „Сигурне куће“ у Панчеву, изграђено ново дечје игралиште у Кикинди, у Панчеву се одржава „Бијенале уметности“, „Мамут фест“ у Кикинди, „Великогоспојински дани“ у Новом Бечеју...
  • Хуманитарни пројекти- Програм обухвата пројекте за подршку социјално угроженим категоријама грађана и друштвених организација (Црвени крст, домови за незбринуте, болнице). Програм подржава манифестацију „Мала матура, велико срце“ у којој се за децу са Космета, госте Београда организује концерт.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :