Нахчиван (република)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 39° 20' СГ Ш, 45° 30' ИГД

Аутономна Република Нахчиван
Naxçıvan Muxtar Respublikası
Застава Нахчивана Грб Нахчивана


Nakhchivan Autonomous Republic in Azerbaijan.svg |
Положај Нахчивана
Матична држава Азербејџан
Административни центар Нахчиван
Службени језик азербејџански
Остали језици у употреби руски
Аутономна република
 - Председник скупштине Васиф Талибов
Аутономија  
 - АССР Нахчиван 9. 2. 1924. 
 - Нахчиванска АР 17. 11. 1990. 
Површина  
 - Укупно 5.500 km²
Становништво  
 - процена из 2011 414.900
 - Густина 77/km²
ИХР (2010) 0,793 – висок
Валута Азербејџански манат (AZN) (100 ђапика)
Временска зона UTC +4 (+5 лети)

Нахчиван или Нахичеван је аутономна република у саставу Азербејџана. Главни град републике је Нахчиван.

Географија[уреди]

Република Нахчиван је ексклава, територија физички одвојена од остатка територије Азербејџана, а између ова два подручја налазе се Јерменија и фактички независна држава Нагорно-Карабах. На западу, Нахчиван се граничи са Турском, а на југу са Ираном, односно са иранским покрајинама Западни Азербејџан и Источни Азербејџан.

Историја[уреди]

У 11. веку ово подручје заузимају Турци Селџуци, а у 12. веку град Нахчиван постаје престоница државе азербејџанских атабега. У 15. веку, регион је био део турских држава Кара Којунлу и Ак Којунлу. У 18. веку формиран је Нахчивански канат, који је номинално признавао персијску власт. 1828. године, регион постаје руски посед, а Нахчивански канат се укида.

После Октобарске револуције у Русији 1917. године, на овом подручју је, 1918. године, проглашена Република Арас, која је постојала до 1919. године, када је на њу инвазију извршила Јерменија. Пад републике покренуо је инвазију азербејџанске армије, која, исте године, избацује јерменске трупе из региона. Пошто је совјетска црвена армија заузела регион 1920. године, створена је Нахчиванска аутономна совјетска социјалистичка република, а на референдуму који је одржан 1921. године 90% становништва републике изјаснило се за прикључење Азербејџанској ССР, што је и учињено исте године.

После распада Совјетског Савеза 1991. године, будући председник Азербејџана Хејдар Алијев постаје председник Нахчиванског врховног совјета и претвара Нахчиван у територију скоро потпуно независну од власти у Бакуу. Током рата у Нагорно-Карабаху 1992. године, избили су спорадични оружани сукоби Нахчивана са Јерменијом. Парламент Азербејџана позива 1993. године Хејдара Алијева да стане на чело државе, тако да он постаје председник Азербејџана и на тој функцији остаје све до 2003. године када га је на функцији наследио његов син, Илхам Алијев. Нахчиван је до данас задржао статус аутономне републике у саставу Азербејџана, а 1998. године усвојен је и нови републички устав.

Демографија[уреди]

Према подацима из 1999. године, етнички Азери (турски народ који представља основно становништво Азербејџана) чинили су 99% становништва Нахчиванске републике.

У 19. веку већински народ на простору Нахчивана су били Јермени али током турске окупације и геноцида током Првог светског рата етничка структура се значајно изменила у корист Азера тако да су до краја 20. века Јермени нестали на оном простору.

Религија[уреди]

Главна религија у републици је ислам. [1]

Градови[уреди]

Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [2]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]