Национална мањина

Национална мањина је део припадника једне нације или народа који не живи у својој националној (матичној) држави, већ у другој, заједно са другим нацијама.

Положај националних мањина одређен је данас међународним правом, али увек уз велики утицај друштвених прилика и политичких карактеристика државе у којој националне мањине живе. Данас је уобичајено да се положај и права националних мањина регулишу на највишем нивоу уставним одредбама, уз прецизирање законима.

У погледу концепта постојања националних мањина, разликују се грађанске и националне државе. У грађанским државама не врши се подела на етничке заједнице у оквиру државе, већ се сви грађани формално сматрају једном нацијом и као таквима им се гарантују права.

Често се сматра да је решење политичког, правног, културног и друштвеног положаја мањина у неком друштву мерило демократизације и модернизације тог друштва.

Националне мањине у социјализму

У СФРЈ је израз национална мањина сматран политички некоректним и омаловажавајућим те се уместо тога користио израз народност. Тако су уместо пара појмова нација/национална мањина употребљавани народ/народност. У оваквој номенклатури није постојао простор за појам етничка група у смислу етничке заједнице која нема своју матичну државу, мада су неки, на пример Русини признавани као народност.

Остале социјалистичке земље нису имале јединствен однос према овом питању упркос идеолошком постулату социјализма да је нација капиталистички изум те да се сматра непотребним и штетним наслеђем из прошлих времена. На пример, у Румунији је коришћен заједнички назив „мањинци“ за припаднике националних мањина и због наслеђених историјских проблема са Мађарском сви „мањинци“ су третирани незадовољавајуће, према данашњим стандардима.

Литература

• Тодоровић М., Недовић С., Социолошки речник, Београд 1996.