Национални идентитет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Национални идентитет је лични идентитет или осећај припадности држави или нацији, осећај који се дели са групом људи, без обзира на држављанство.

Национални идентитет већине грађана једне државе или једне нације тежи да се ојача када је земља или народ војно угрожен. Пример је развој тајванског идентитета, који је ојачао након што је Република Кина међународно постала позната као Тајван након што су изгубили статус члана УН-а а нарочито у касним 1990-им, када је постало јасно да је „Кина“ (Народна Република Кина) прети Тајвану војно. Данас, и поред тога што се они називају Кинезима, све чешће се идентификују као тајванци.

Постоје случајеви када се национални идентитет супротставља цивилном идентитету особе. На пример, многи израелски Арапи се повезују или су повезани са арапским или палестинским националним идентитетом, док су истовремено грађани државе Израел, који је у сукобу са Палестинцима и са многим арапским земљама.

Такође, постоје случајеви у којима национални идентитет одређене групе је угњетаван од стране владе у земљи где група живи. Најевидентнији је у Албанији са комунистичком владом. Током овог периода било је кажњиво да припадници националне мањине дају деци дају национална имена или да говоре свој језик.

Позитивно изражавање националног идентитета је патриотизам, а негативан је шовинизам.

Извори[уреди]

Види још[уреди]