Национални парк Копаоник
Координате: 43° 17' 7" СГ Ш, 20° 48' 45" ИГД
| Национални парк Копаоник | |
|---|---|
| МУЗП Категорија II (Национални парк) | |
 |
|
| Локација: |  Србија |
| Најближи град: | Рашка |
| Координате: | |
| Површина: | 11.810 ha |
| Настао: | 1981. године |
| Власништво: | Србија |
Национални парк Копаоник се налази у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Садржај |
[уреди] Планина Копаоник
 |
За више информација погледајте чланак Копаоник |
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 километара, досежући у средњем делу ширину око 40 km.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
[уреди] Резервати природе
Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.
Природни резервати националног парка су следећи локалитети:
- Козје стене
- Вучак
- Мркоња
- Јанкова бара
- Гобеља
- Барска река
- Самоковска река
- Метође
- Јелак
- Суво рудиште
- Дубока
[уреди] Биодиверзитет
[уреди] Флора и фауна
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum Kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Aquila Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).
[уреди] Шумске заједнице
На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:
[уреди] Реликтне и ендемичне врсте биљака
У тим заједницама се многу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака:
| Биљне врсте Копаоника у категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN) | |
| Категорија | Врсте |
|---|---|
| Врсте у опасности да ишчезну | Potentilla palustris и Gentiana lutea |
| Рањиве врсте | Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum и Leontopodium alpinum |
| Ишчезле (неодређене) врсте | Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga и Narcissus radiflorus |
| Ретке врсте | Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, … |
| Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник[1]. | |
| Биљне врсте Копаоника које су заштићене посебном уредбом Владе Републике Србије | ||
| Број | Српски назив | Латински назив |
|---|---|---|
| 01. | Lycopodium annotinum | |
| 02. | Diphasium complanatum | |
| 03. | Thelypteris palustris | |
| 04. | Европска тиса | Taxus baccata |
| 05. | Salix rosmarinifolia | |
| 06. | Anemone apennina | |
| 07. | Potentila palustris | |
| 08. | Astragalus dasyanthus | |
| 09. | Планински јавор | Acer heldreichii |
| 10. | Маслиница | Daphne laureola |
| 11. | Pirola rotundifolia | |
| 12. | Goniolimon collinum | |
| 13. | Gentiana lutea L.subsp.symphiandra | |
| 14. | Gentiana acaulis | |
| 15. | Menyanthes trifoliata | |
| 16. | Рунолист | Leontopodium alpinum |
| 17. | Tulipa scardica | |
| 18. | Lilium martagon | |
| 19. | Gladiolus imbricatus | |
| 20. | Stipa pulcherrima | |
| 21. | Cyperus longus | |
| 22. | Goodiera repens | |
| 23. | Dactylorhyza incarnata | |
| 24. | Dactylorhyza cordigera | |
| 25. | Dactylorhyza majalis | |
| 26. | Orchis coryophora | |
| 27. | Gumnadenia odoratissima | |
| 28. | Leucorchis friwaldi | |
| 29. | Leucorchis atrorubens | |
| 30. | Listera cordata | |
| Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник[1]. | ||
[уреди] Клима
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
[уреди] Извори
- ^ а б Званична презентација Националног парка Копаоник ((sr)) ((en))
[уреди] Спољашње везе
-
- Туристички видео британске компаније ТОМПСОН о највећој туристичкој атракцији државе Србије.
- Туристички портал Копаоник
- Копаоник - Све на једном месту!
- Национални парк Копаоник вебсајт на српском
- Интернет страница и Копаонику
- Туристички центар Копаоник
- Фотографије Копаоника
- Копаоник Комплетан водич кроз Србију
- Туризам у Србији - Копаоник
| Национални паркови Србије | |
|
|---|---|---|
| Ђердап | Копаоник | Тара | Шар-планина | Фрушка гора | ||
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
