Национални фронт (Француска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Национални фронт
Front National
Front-National.jpg
Председник Марин Ле Пен
Оснивач Жан Мари Ле Пен
Основана 5. октобар 1972.
Седиште Париз
Држава Застава Француске Француска
Млади огранак Омладина Националног фронта
Број чланова (2012.) 50.000
Идеологија Француски национализам,
Антиимиграциона политика,
Десни популизам,
Евроскептицизам.
Политичка позиција Екстремна десница
Народна скупштина
2 / 577
Европски парламент
3 / 74
Локалне скупштине
118 / 1880
Међународно чланство Евронат
Европска странка Алијанса европских националистичких покрета

Национални фронт (фр. Front National, FN) је националистичка политичка партија у Француској. Њена председница је Марин Ле Пен.

Историјат[уреди]

Национални фронт је основан 1972, и од тада до 16. јануара 2011 је њен лидер био Жан Мари Ле Пен, а од 16. јануара 2011 - његова најмлађа кћи Марин Ле Пен. НФ вуче корене из покрета Нова част (Ordre Nouveau) која се 1972. уједињује са организацијом под називом Национални покрет за француску слогу (Front national pour l'unité française).

Тада НФ се придружује и Национално популарно уједињење. На оснивачком Конгресу НФ је себе приказао као национал-револуционарну политичку организацију.

Током 80их НФ се придружује још многе мале профашистичке, монархистичке и клерикалне групације попут Француске акције (Action Française).

НФ није имао успеха све до средине 80их јер је у међувремену доживео расцеп, из којег су проистекла следећа полтичка странка: Странка нове снаге (Parti des forces nouvelles). Тада Ле Пен позива Револуционарну националистичку групу ГНР да се придружи Националном фронту.

За време 1983, Жан Пери Стрибос, генерални секретар НФ извојевао је прву победу Лепенове странке, освојивши 17% гласова на локалним изборима, и тако омогућио да НФ има представнике у градским већима заједно са конзевративном странком Уједињена република, Жака Ширака.

За Европске изборе 1984, НФ је освојио 10 места, а на националним изборима 1986. осваја 35 места у француском парламенту. То је довело до великих потреса у политичком животу Француске па су социјалисти Франсое Митерана и конзервативци Жака Ширака, две сукобљење стране морале да формирају заједно власт, да не би НФ.

Тих година НФ заједно са још неким странкама у Европском парламенту формира Европски националистички савез.

Током 90их НФ се посветила профилисању странке као традиционалне деснице, али је увек имала проблема због својих радикалних ставова. На локалним изборима 1995, НФ у појединим градовима добија и до 35% гласова. НФ тада даје градоначелнике у преко 10 француских градова. У граду Оранж, лидер тамошњег НФ Жак Бомпард је и дан данас на челу то града, и НФ има тамо подршку од 65% гласача.

Током 1995. за изборе НФ се посебно залагала за протеривање емиграната из Француске у Африку. За изборе 2002. слоган НФ је био За ред и закон!. Током те кампање НФ је прозвала четири значајне француске странке: Комунистичку партију, Социјалистичку странку, Унију за демократију, Уједињену републику, да су четворострана банда.

На Конгресу НФ 1997, доноси се одлука да странка заузима позицију национал-конзервативизма и треће странке.

Током 1998, Бруно Мегрет, високи функционер НФ, напушта странку и оснива Народни републикански покрет (Mouvement national républicain, MNR) оптуживајући руководство НФ да жели да маргинализује странку и уништи је.

На председничким изборима 2002, НФ и Жан Мари Ле Пен доживљавају невероватан успон. Ле Пен побеђује социјалистичког кандидата, али у другом кругу председничких избора губи од конзервативца Жака Ширака, освојивши 18% наспрам Ширака који је имао 82% гласова.

На референдуму за Устав ЕУ 2005, НФ је водио оштру антикампању и Французи су одбили тај предлог. Исте године активисти НФ су облепили места у којима живе емигранти углавном муслимани са плакатима на којима је писало: Ко се буде зајебавао са Француском, лети напоље! (Tu niques la France... Dégage!).

Бруно Мегрет је 2007. склопио савез о сарадњи са НФ и поново заједно делују, и пада договор да закопају ратне секире. Националистичка коалиција коју је предводио Ле Пен на председничким изборима осваја 11% гласова и пада на четврту позицију.

Због финансијских проблема НФ не успева 2007. на парламентарним изборима да уђе у парламент освојивши свега 4,29 % гласова.

Програмска начела и странка данас[уреди]

НФ се зажале за:

  • Очување суверенитета Француске и њеног идентитета;
  • Очување традиционалних и породичних вредности;
  • Јака национална економија и социјална једнакост;
  • Пооштравање кривичних закона и поновно увођење смртне казне;
  • Пооштравање мера према емигрантима;
  • Антиглобалистичка борба – противљење међународним интеграцијама.

Политички аналитичари називају НФ национал-популистичком партијом још од 1984. године. Мејнстрим медији НФ називају странком екстремне деснице.

На изборима за Европски парламент 2009, НФ осваја 6,3% гласова што јој даје 3 места. Као главно упориште НФ се сматра Марсељ и сиромашни делови Француске.

Поред Ле Пена, истакнути чланови НФ су: Бруно Голниш, Карл Ланг и Рожер Олеиндре. НФ је веома централизована, и највећа овлашћења има председник, чији је ауторитет неприкосновен унутар странке. НФ има 75 хиљада чланова. НФ је чланица ЕВРОНАТ-а и Алијансе за Европу нација, заједно са Слободарском партијом Аустрије, Српском радикалном странком, Холандском партијом слободе и другим националистичким странкама.

Током 90их лидер НФ, Жан Мари Ле Пен био је чест гост српских радикала у Земуну.

Изборни резултати НФ по годинама[уреди]

Парламентарни резултати:

  • 1978 — 82,743; 0.3%
  • 1981 — 44,414; 0.2%
  • 1986 — 2,705,336; 9.7%
  • 1988 — 2,359,528; 9.7%
  • 1993 — 3,152,543; 13.8%
  • 1997 — 3,800,785; 14.95%
  • 2002 — 2,862,960; 11.3%
  • 2007 — 1,116,005; 4.29%

Председнички резултати:

  • 1974 Jean-Marie Le Pen — 190,921; 0.8%
  • 1988 Jean-Marie Le Pen — 4,376,742; 14.5%
  • 1995 Jean-Marie Le Pen — 4,571,138; 15.0%
  • 2002 Jean-Marie Le Pen — 4,805,307; 17.79%
  • 2007 Jean-Marie Le Pen — 3,835,029;10.44%

Европски резултати:

  • 1984 — 2,210,334; 11,0 % — 10
  • 1989 — 2,121,836; 11,8 % — 10
  • 1994 — 2,050,086; 10,5 % — 11
  • 1999 — 1,005,225; 5,7 % — 5
  • 2004 — 1,684,868; 9,8 % — 7
  • 2009 — 1,091,681;6,3 % — 3.

Спољашње везе[уреди]