Нацуме Сосеки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нацуме Сосеки

Soseki.jpg
夏目 漱石

Информације
Пуно име Нацуме Сосеки
Датум рођења 9. фебруар 1867.
Место рођења Токио (Јапан)
Датум смрти 9. децембар 1916.
Место смрти Токио (Јапан)
Дела
Најважнија дела Кокоро (心 или こゝろ - Душа), Бочан (坊っちゃん), Вагахај ва неко деару (吾輩は猫である - Ја сам мачка) и незавршено дело Мејан (明暗 - Светлост и тама)
Потпис

Нацуме Сосеки (јап. 夏目 漱石, 9. фебруара 18679. децембар 1916), рођен као Нацуме Киносуке (јап. 夏目 金之助), сматра се једним од најреномиранијих јапанских писаца Мејџи периода (1868–1912). Његова најпознатија дела су романи Кокоро (心 или こゝろ - Душа), Бочан (坊っちゃん), Вагахај ва неко деару (吾輩は猫である - Ја сам мачка) и његово незавршено дело Мејан (明暗 - Светлост и тама). Такође је изучавао књижевност Велике Британије, компоновао хаику песме, писао кинеску поезију (ши) и бајке. У периоду од 1984. до 2004. његов портрет се налазио на јапанском апоену од 1000. јена.

Рођен под именом Нацуме Киносуке (Бабашита, Едо регија) као шесто и најмлађе дете у породици. Из бројних економских разлога породица одлучује да га преда једном пару без деце (Шинобара Масаносуке-у и његовој жени). Уз нове старатеље остаје до своје девете године живота, када услед развода Мосаносуке-ових бива приморан да се врати својој правој породици. Мајка га при повратку дочекује са добродошлицом, а отац сматра тај поступак бесмислицом. На Нацумеову жалост, већ са четрнаест година му умире мајка и два најстарија брата током 1887. године, повећавајући његов осећај несигурности.

Нацуме започиње образовање у Првој токијској средњој школи где стиче основно знање из кинеске поезије и јаку жељу за писањем. Насупрот противљењу породице на такав корак, он се ипак уписује на Токијски царски универзитет у септембру, 1884. године. Иако га је више интересовала кинеска поезија, одлучује се за предавања из енглеског језика, мислећи да би му то било више од користи.

Током 1887. године, Нацуме упознаје Масаока Шики, пријатеља који ће му доста помоћи на његовом путу да постане писац. Шики га је највише подучавао хајку поезији, и од тада Нацуме почиње да се потписује псеудонимом Сосеки (кинсеки идиом који би се превео као тврдоглав или упоран). Три године касније (1890.) прелази на катедру за књижевност Велике Британије и брзо савладава енглески језик. Већ 1893. године, Нацуме дипломира са универзитета и привремено се запошљава као учитељ у једној токијској школи.

Две године касније (1895.) почиње да предаје у Мацујама средњој школи у Шикоку, што ће му послужити као основа његовог новог романа Бочан (坊っちゃん). Поред рада у школи, Нацуме је редовно писао хајку и кинеску поезију за разне новине и часописе као што је Хототогису. Већ 1896. године даје отказ и прелази да ради у Пету гимназију у Кумамото-у. Исте те године, 10. јуна, жени се за Накане Кјоко.

Рад у Великој Британији (1901-1903)[уреди]

Током 1900. године, јапанска влада шаље Нацуме-а на студије у Велике Британију, као првог јапанског стручњака за енглеску књижевности. Нацуме одлази до Кембриџа, међутим одустаје од идеје да тамо студира из разлога мањка новчаних средстава стипендије коју му је уручила јапанска влада. Уместо тога, он се уписује на Лондонски универзитет (University College London). Пријатељи који су га познавали, били су забринути за њега тврдећи да не излази скоро уопште напоље, проводећи највише времена уз књиге у својој соби.

Нацуме је током свог боравка у Великој Британији променио укупно четири смештаја, од којих му је највише одговарао последњи (код сестара Присиле и Елизабет Лејл из Клапхајма). Пет година касније, у уводу свог дела Бунгакурон (Књижевна критика), описује тај период свог живота речима:

Две године проведене у Лондону, биле су две најнепријатније године мог живота. Међу енглеском господом живео сам у беди, као пас луталица у чопору вукова.

Добро се слагао са сестрама Лејл, које су такоње делиле љубав према књижевности (поготову Вилијама Шекспира) и говориле течно француским језиком. Оне му помажу да превазиђе личне несигурности и чак га наводе на вожњу бицикла. Иако је био сиромашан, усамњен и имао менталне проблеме, успева да савлада знање из енглеске књижевности; након чега се враћа у Јапан 1903. године.

По повратку се запошљава у Првој гимназији, да би касније постао професор на Токијски царски универзитет, где предаје теорију књижевности и књижевну критику.

Литература[уреди]

  • Bargen, Doris D. Suicidal Honor: General Nogi and the Writings of Mori Ogai and Natsume Sōseki. University of Hawaii Press (2006). ISBN 0-8248-2998-0
  • Brodey, I. S. and S. I. Tsunematsu, Rediscovering Natsume Sōseki, (Kent: Global Oriental, 2000)
  • Doi, Takeo, trans. by W. J. Tyler, The Psychological World of Natsume Sōseki. Harvard University Asia Center (1976). ISBN 0-674-72116-0
  • Gessel, Van C. Three Modern Novelists: Soseki, Tanizaki, Kawabata. Kodansha International, 1993
  • Keene, Donald. Dawn to the West: Japanese Literature of the Modern Era: Fiction, Chapter 12. 2nd Revised Edition, Columbia University Press, 1998.
  • Milward, Peter. The Heart of Natsume Sōseki: First Impressions of His Novels. Azuma Shobo (1981). ASIN: B000IK2690
  • Olson, Lawrence. Ambivalent Moderns: Portraits of Japanese Cultural Identity. Savage, Maryland: Rowman & Littlefield (1992). ISBN 0-8476-7739-7
  • Ridgeway, William N. A Critical Study of The Novels of Natsume Sōseki, 1867–1916. Edwin Mellen Press (January 28, 2005). ISBN 0-7734-6230-9
  • Yu, Beongchoeon. Natsume Sōseki. Macmillan Publishing Company (1984). ISBN 0-8057-2850-3

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нацуме Сосеки