Нашински говор

Из Википедије, слободне енциклопедије
западнојужнословенски
језици, наречја и изговори
стандардни национални језици
српски · хрватски · словеначки
бошњачки · црногорски
раније: српскохрватски
наречја
штокавско · кајкавско
чакавско · торлачко
изговори
екавски · ијекавски · икавски
Источно штокавски дијалекти
шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки
зетско-јужносанџачки
косовско-ресавски
(смедеревско-вршачки)
призренско-тимочки
(призренско-јужноморавски
сврљишко-заплањски
тимочко-лужнички)
Западно штокавски дијалекти
источнобосански
млађи икавски
славонски
локални говори,
социолекти, жаргон и остало

нашински · ужички · црнотравски · шатровачки
англосрпски · ромско-српски
буњевачки · шокачки
п  р  у

Горански говор, нашински или нашенски[1] (често погрешно називан горански језик) је говор којим говоре Горани, заправо стари словенски, који је због изолованости етничке групе Горана, још увек добро очуван. Горани живе на крајњем југу Косова и Метохије, јужне српске покрајине. Нашенском говору припада и полошки дијалекат македонског језика. Извесно је да је у време формирања овог говора постојао само један доминантан језик, те да поделе на српски, македонски и бугарски у данашњем смислу нису ни постојале. Нашински говоре и Торбеши и Помаци. Данас између нашинског говора Горана у Србији и Горана у Албанији, Торбеша у Македонији и Помака у Бугарској постоје одређене разлике због утицаја доминантних језика. Међутим, све локалне варијанте, па чак и варијанте још локалнијег карактера, на пример села Брод , припадају нашинском говору.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]