Неа Мони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фреска архангела МИхајла у манастиру Неа Мони

Манастир Неа Мони (грч. Νέα Μονή) је манастирски комплекс грађевина из 11. века на грчком острву Хиос.

Манастир је 1990 године уврштен на УНЕСКО-ву листу Свјетске баштине. Налази на обронцима планине Проватеио Орос у унутрашњости острва, око 15 км од града Хиоса.

Познат је по својим мозаицима који спадају међу најлепше примјерке стила у византијске уметности.[1]

Историја[уреди]

Манастир Неа Мони подигао је византијски цар Константин IX Мономах, заједно са својом женом царицом Зојом, средином 11. века. Према локалној легенди манастир је подигнут на месту где су три монаха; Никита, Јован и Јосиф, пронашли икону Дјевице Марије, како виси са гране мирте. [2]

Управо у то вријеме, Константин је био протеран на оближње оствроЛезбос, монаси који су га дошли обићи рекли су му да су видели пророчанство да ће он постати следећи цар. Константин им је наводно обећао да ће подићи цркву уколико се то обистини. И заиста је 1042 Константин постао цар, те је у знак захвалности почео градити манастир посвећен Богородици (Тхеотокос). Главна манастирска црква (католикон) била је освећена 1049 године, а цели манастирски комплекс био је готов 1055, након Константинове смрти. [3]

Манастир је од свог оснивања уживао знатне привилегије, у јулу 1049, Константин Мономах издао је Златну булу којом је манастир издвојен од било које власти (црквене или световне) и поклонио му главарину са Хиоса. [4]

Због великих земљишних поседа, ослобођења од пореза и осталих привилегија које су му поклањали и следећи цареви, манастир је цветао за напредовао током трајања Византијског царства. Вековима је манастир Неа Мони гомилао богатства тако да је постао један од најбогатијих у Егеју. На свом врхунцу негде око 1300-те, Неа Мони поседовао је готово трећину свих некретнина на Хиосу, а у њему је живјело чак 800 монаха.

Но кад су острво запосели ђеновежани, манастир је почео сиромашити, али све се то поправило кад су Хиосом завладали Турци, а манастир потпао под директну управу Цариградског патријарха и уживао висок ступањ аутономије.

Током 17. вијека број монаха се нагло почео смањивати, али се у наредном веку стање поправило.

Манастир је почео пропадати након познатог Масакра на Хиосу за време Грчког рата за независност 1822. Тад је опљачкан и демолиран, након тога се више никад није опоравио. Разорни земљотреси 1881., допринели су његовој даљњој пропасти, тад се урушила купола у главној цркви, а неколико манастирских зграда се срушило, попут звоника из 1512.

У модерна времена манастир Неа Мони је захватила друга врст недаћа - недостатак монаха, па је зато 1952 претворен у женски манастир.

Грађевине у манастиру[уреди]

Манастирски комплекс садржи: главну цркву ("католикон"), две мање цркве (посвећене Светом Крсту и св. Пантелејмону) благоваоница ("трапеза"), монашке ћелије, рецепција "триклинон" и подземна цистерна ("кинстерна"). Читав комплекс био је окружен зидинама (изворне византинске урушили су се за потреса 1822), на североисточном крају налази се одбрамбени торањ, који се раније користио као библиотека. Изван зидина, налази се монашко гробље с малом капелом св. Луке.

Средишњи, главни манастирски објект ("католикон") је црква посвећена Дјевици Марији. То је октогонални објект у основи са нартексом и егзонартексом. Такозвани острвски тип цркве какве се тад градило осим на Хиосу и по Кипру. Данашњи објект је резултат озбиљне реконструкције проведене у 19. веку након разорних потреса.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]