Небојша Брадић
| Небојша Брадић | |
 Небојша Брадић 2008. године |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 3. август 1956. (56 год.) |
| Место рођења | Трстеник (ФНРЈ) |
| Мандат(и) | |
| Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Републике Србије | |
| 7.2008. — 3.2011. | |
| Претходник | Војислав Брајовић |
| Наследник | Предраг Марковић |
уреди  |
|
Небојша Брадић је позоришни редитељ и бивши министар културе и информисања у Влади Републике Србије.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.
- Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта.
- У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212.
- Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду.
- Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од децембра 2000. године.
- Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008.[1]
Режирао је више од 70 представа у српским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре.
Аутор је драма Мој брат (Народно позориште Републике српске) 2010. и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско-српски театар) 2011. године.
Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.[2]
На дужност министра културе и информисања ступио је 7. јула 2008. године, испред листе Г17 плус, након избора Владе Србије у Народној скупштини Републике Србије.[3]
Награде [уреди]
Добитник је најзначајнијих домаћих позоришних награда.
- Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера.
- На Сусретима позоришта Србије „Јоаким Вујић“ добио је девет награда за најбољу режију.
- Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију.[4]
- Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој).
- Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфесту[5] и Међународном фестивалу класике Вршац.
- Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.[6]
- У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.
Референце [уреди]
- ^ Влада Републике Србије, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Министар културе Републике Србије, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Г17 ПЛУС, Небојша Брадић, министар културе, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Стеријино позорје, архива Позорја, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ ЈоакимИнтерФест, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Књажевско-српски театар, 15. фебруар 2008. године, Приступљено 15. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Министарство културе и информисања Републике Србије
- Влада Републике Србије
- Београдско драмско позориште
- Књажевско-српски театар
- Небојша Брадић нa PORT.rs
| претходник Војислав Брајовић |
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије 7.7.2008. — данас |
следбеник Предраг Марковић |
од 8. јула 2008. до 27. јула 2012. године
Председник
Мирко Цветковић
Заменик премијера
Ивица Дачић
Потпредседници
Млађан Динкић • Божидар Ђелић • Јован Кркобабић
Министри
Горан Богдановић • Небојша Брадић • Ивица Дачић • Млађан Динкић • Саша Драгин • Диана Драгутиновић • Оливер Дулић • Божидар Ђелић • Вук Јеремић • Верица Калановић • Расим Љајић • Снежана Маловић • Милан Марковић • Јасна Матић • Слободан Милосављевић • Томица Милосављевић • Милутин Мркоњић • Жарко Обрадовић • Снежана Самарџић-Марковић • Срђан Срећковић • Сулејман Угљанин • Светозар Чиплић • Богољуб Шијаковић • Петар Шкундрић • Драган Шутановац
Генерални секретар
