Небојша Дугалић
| Небојша Дугалић | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Небојша Дугалић |
| Датум рођења | 17. мај 1970. |
| Место рођења | Краљево ( СФРЈ) |
| Занимање | Филмски и позоришни глумац |
| IMDb веза | |
Небојша Дугалић (Краљево, 17. мај 1970) је српски глумац.
Садржај |
[уреди] Биографија
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. у класи професора Владимира Јевтовића.
Играо је на сценама Народног позоришта, Београдског драмског позоришта, Атељеа 212, Крушевачког позоришта, Битеф театра и др.
Од 1998. шеф класе глуме на Факултету уметности Академији уметности БК Универзитету. У звање ванредног професора глуме изабран 2001. године, а у звање редовног професора 2007. године[1]
[уреди] Позориште
Остварио је низ запажених позоришних улога, за које је добио значајне награде и признања:
- улоге Чезареа у „Маски“ Милоша Црњанског - Годишња награда Народног позоришта;
- Грумиа, „Укроћена горопад“ Вилијама Шекспира - награда „Ошишани јеж“ за најбољег младог глумца на Фестивалу Дани комедије у Јагодини;
- кнеза Мишкина, у „Идиоту“ (Фјодора Достојевског), у режији Стеве Жигона - награда Стојан Дечермић - за најбољег младог глумца
- Сигисмунда, „Живот је сан“ Де ла Барке - награда „Миливоје Живановић“ на глумачким свечаностима у Пожаревцу и Годишња награда Народног позоришта;
- Петра, „Говорна мана“ Горана Марковића - Стеријина награда, награда „Љубиша Јовановић“ у Шапцу и награда критике за најбоље глумачко остварење у сезони 1998-99;
- Карађоза, „Проклета авлија“ Иве Андрића - Стеријина награда, награда „Зоран Радмиловић“, награда Новосадског отвореног универзитета, награда публике Стеријиног позорја, повеља „Миливоје Живановић“ и др.
Треба споменути и једно од најбољих позоришних остварења у Србији последње деценије, представу „Златно руно“ Борислава Пекића у режији Небојше Брадића, у коме поред Небојше Дугалића, играју Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.
[уреди] Улоге
Поред позоришних, остварио је и неколико филмских и ТВ улога:
| Филмографија глумца Небојше Дугалића | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1990.-те | |||
| 1992. | Театар у срба | ||
| 1992. | Тито и ја | милиционер | |
| 1994. | Вуковар, једна прича | војник | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | Антоније Антић | |
| 1996. | Горе доле | Нешкин љубавник | |
| 1997. | Буђење пролећа | Никола Патић | |
| 1998. | Недовршена симфонија | Franz Werfel | |
| 1999. | Пролеће у Лимасолу | Петар Теодоровић | |
| 2000.-те | |||
| 2002. | Нетакнути сунцем | Андреас Сам | |
| 2007. | Нетакнути сунцем | Андреас Сам | |
| 2009. | Беса | Филип | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Грех њене мајке | Добривоје | |
| 2010. | Приђи ближе | Професор Марко Арсић | |
| 2011. | Шешир професора Вујића | ||
| 2011. | Мирис кише на балкану | Доктор Барух | |
[уреди] Награде
На међународном фестивалу у Москви 2006. добио је „Златог витеза“ за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића.
