Невербална комуникација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Невербална комуникација је врста претежно спонтане, али и намерне комуникације, којом особе без речи – гестовима, начином држања тела, изразом лица, погледом или бојом гласа – изражавају и размењују намере, емоције, расположење, ставове и жеље. Основна улога невербалне комуникације је тражење, успостављање, одржавање, усмеравање или прекидање социјалне интеракције.


Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]