Незелофов синдром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Незелофов синдром
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 D81.4
ICD-9 279.13
OMIM 242700
DiseasesDB 29571

Незелофов синдром је веома редак поремећај који се карактерише имунодефицијенцијом, односно поремећајем функције Т-лимфоцита и делимично оштећеном функцијом Б-лимфоцита. Обично се испољава крајем прве године живота у виду честих и понављаних инфекција изазваних вирусима и гљивицама Pneumocystis carini и Candida.

Незелофов синдром је наследни поремећај, а код болесника се углавном јавља мали тимус. Такође се јавља лимфопенија (смањен број лимфоцита у крви) и немогућност стварања појединих специфичних антитела.[1]

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, имунолошких испитивања, мерења нивоа паратиреоидног хормона и калцијума у крви, генетских испитивања итд.[1]

Лечење[уреди]

Постоје покушаји да се имунодефицијенција санира трансплантацијом коштане сржи или раном трансплантацијом грудне жлезде. Остали видови терапије се своде на лечење симптома.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Незелофов синдром“ Приступљено 19. 9. 2008.. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).