Немачка конфедерација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немачка конфедерација
Deutscher Bund
Застава Немачке Грб Немачке
Застава Грб
Немачка конфедерација
Немачка конфедерација
Географија
Континент Европа
Главни град Франкфурт
Друштво
Владавина
Оснивање 1815.
Престанак 1866.
Статус Бивша држава
Догађаји
Оснивање 8. јун 1815.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Coat of arms of Germany.svg
Историја Немачке

Немачка конфедерација (18151866) је имала мирнији политички живот од Светог римског царства, мада је своје постојање окончала ратом. Настанак ове конфедерације везује се за Бечки конгрес на коме су донете одлуке да се не успоставља старо царство на тлу Немачке, већ да сваки од политичких субјеката добије пун суверенитет. Број држава и државица је из војних или политичких разлога спао на око тридесет. У конфедерацију улази Аустрија а из ње је издвојена осамостаљена Белгија. Конфедерација је успостављена као веза и спој ових немачких територија.

Надлежности конфедерације су биле мале. Политички субјекти су се обавезали на заједничку одбрану и одржавали су известан број заједничких тврђава. Било је предвиђено и да се у случају рата формирају одређени заједнички војни контингенти. То се десило само једном током рата са Данском око Шлезвиг-Холштајна.

Заједнички орган је била Диета, која се састајала у Франкфурту под номиналним председништвом аустријског цара који је још носио царску титулу, изведену из статуса у старој Немачкој. Закони које је Диета доносила били су углавном везани за одбрану. Мешање у унутрашње послове држава-чланица нити је било остварљиво, нити се покушавало. Ову конфедерацију је донекле одржавала и царинска унија (Zollverein) која је настала 1834. године на иницијативу Пруске.

Најбурнији моменат овог одбрамбено-економског савеза била је револуција 1848. године када су делегати у Франкфурту, у националном заносу, планирали преображај конфедерације у ново, либерално-грађанско немачко царство. Тај покрет, током кога је иначе настала данашња немачка застава, угушен је од стране пруског краља који је имао другачије планове за уједињење Немачке.

Управо остваривање тих планова довешће до краја конфедерације. Борећи се за превласт у немачком свету Пруска и Аустрија ће 1866. године заратити, што ће означити и крај конфедерације. После пруске победе, настаће Севернонемачки савез, под пруском доминацијом, који ће послужити као непосредни увод за коначно уједињење Немачке пет година касније.

Показало се да циљ ове конфедерације није ни био постизање неког чвршћег јединства преко усаглашавања интереса. Желело се да се продужи нека традиција заједничке немачке државе, а да се притом не мења фактичко стање које је карактерисала независност конституенса. Разлози су били историјски и привредни јер је несметана трговина између земаља-чланица била је од великог значаја, посебно за грађанску класу у успону.

Немачка конфедерација 1820. Аустријско царство и Пруска су делом и у саставу Немачке конфедерације

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Немачка конфедерација