Немци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немци
German mosaic 2.jpg
Укупна популација

око 150 милиона Немачка:
   65.000.000
САД:
   6.500.000
Аустрија:
   7.250.000
Бразил:
   6.000.000
Швајцарска:
   4.700.000
Аргентина:
   3.500.000
Мексико:
   3.000.000
Канада:
   2.750.000
Заједница независних држава:
   1.000.000
Аустралија:
   750.000
Мађарска:
   300.000
Намибија:
   150.000
Пољска:
   150.000

Румунија:
   100.000
Популација
Језици
немачки, енглески, руски, пољски, румунски, португалски, мађарски, шпански
Религија
Католицизам, Лутеранизам и остали
Етничке групе
Германски народи

Немци (нем. Deutsche) су германска етничка група која претежно живи у средњој Европи и која дели заједничко германско порекло, културу и историју, и која говори немачки језик као матерњи. Потомци су древних германских племена насељених између река Рајне и Одре, помешаних са староседеоцима - Келтима на југу и југозападу и Ретима на југу, као и са балто-словенским народима на истоку. Коначно уобличење немачке нације било је 1871. године.

Немци су већим делом протестантске, а мањим делом римокатоличке вере, а говоре немачким језиком, који припада германској групи индоевропске породице језика. Немаца укупно има око 150 милиона, од тога у Немачкој 65 милиона.

У италијанској покрајини Јужни Тирол, Немци чине око 68% становништва. На подручју српске покрајине Војводине је пре Другог светског рата живело око 343.000 Немаца.

Назив[уреди]

Порекло назива Немац који се користи у српском језику и неким другим словенским језицима лингвисти често објашњавају тиме да словенска и германска племена која су живела једна поред других, у раном средњем веку, због великих језичких разлика, нису могла међусобно да се споразумевају. Из тог разлога словенска племена су називала германска племена немима због немогућности споразумевања па отуда и назив Немци. Према лингивистима реч води порекло из чешког језика у ком чеш. němý има значење нем па отуда и реч чеш. Němci која се касније проширила на друге словенске језике. Једини језик који не припада словенској групи језика, а користи словенски назив је мађарски језик на ком се Немац каже мађ. Németek.

У појединим словенским језицима постоје различите варијације када се користи латински назив, а када се користи словенски назив. Неки од примера су:

Један од ретких словенских језика који не користи словенски назив у било ком облику је македонски језик.

Историја[уреди]

Немци припадају германској групи народа и као етничка група оформили су се у средњем веку. Из мултиетничког светог римског царства-касније названо Свето римско царство немачког народа, Вестфалским миром (1648) оформљена је територија на којој ће се касније налазити Немачка.

Средњовековна историја[уреди]

Немачка етничка група се оформила у току средњег века, под утицајем јединства Источне Франачке из 9. века. Процес је био постепен и недефинисан.

После хришћанизације, католичка црква и локални владари водили су Немце у сеобе и насељавања територија која су већ била насељена словенским и балтичким народима, од којих су неки касније били асимиловани. Те територије су се простирале отприлике од Словеније до Естоније, па и северније (колонизовали су градове попут данашњег Стокхолма у Шведској и Виборга у данашњој Русији).

У исто време, проналасци у области морепловства обезбедили су Немцима доминацију у трговини на Балтичком и Северном мору (Ханза). Дуж трговачких рута, већа хензашка места постала су центри Немачке културе. У овим местима добростојећа и све многобројнија немачка популација почела је да шири свој утицај тако да је велики број ових градова добио аутономију и један вид независности од локалних секуларних и религијских вођа. Дакле, добили су право и на своје судове, милицију, економску независност, могућност самоуправљања.

Треба нагласити да Хензашка лига, која је имала велики значај у артикулацији немачке културе, није била ексклузивно немачко удружење. Многи градови који су се прикључили лизи нису имали већинско немачко становништво.

Рано модерно доба[уреди]

Тек је почетком 15. века Свето римско царство добило назив Свето римско царство немачког народа. Међутим, иако је у називу сад имало и реч 'немачко', у њему нису живели искључиво Немци, већ и велик број Словена. Тридесетогодишњи рат, који је вођен највећим делом на територији данашње Немачке, и Наполеонова освајања су и коначно ставили тачку на постојање Светог римског царства.

Све од Вестфалског мира Немачка је била једна „нација подељена у много држава“. Аустријско-пруски раскол, озваничен 1871 када је Аустрија остала изван немачке империје, је најочигледнији показатељ ове тврдње.

У 19. веку, након Наполеонових освајања и пада Светог римског царства (немачког народа), Аустрија и Прусија су се издвојиле као два велика противника у смислу територијалних освајања. Аустрија, трудећи се да остане водећа сила у средњој Европи, водила је главну реч на Бечком конгресу(1814-1815). Основни циљ Аустрије је био да онемогући велике промене које би ишле на њену штету, а нарочито да онемогући уједињење Немачке. Договор успостављен на Бечком конгресу је изненада раскинут услед Кримског рата 1856. Овај догађај је утро пут за уједињење Немачке 1860.1870 Прусија је присвојила Баварску, старог савезника Фрацуске. Након овог присвајања оформљено је Немачко царство као држава Немачког народа у чији састав није улазила аутријска Хазбуршка монархија.

У току 19. века на немачким територијама је био изражен висок природни прираштај што је у комбинацији са сиромаштвом натерало многе Немце да емигрирају. Највећи број Немаца је отишао у Сједињене Америчке Државе. Услед тога данас 17% америчке популације чине Немци (држављани са немачким пореклом), што чини 21% беле популације у Америци.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]