Ненад Перуничић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Перуничић
Лични подаци
Надимак Терминатор
Датум рођења (1971-05-01)1. мај 1971.(52 год.)
Место рођења Пљевља, СФРЈ
Држављанство СРЈ
Висина 2,03 m
Информације о каријери
Позиција леви бек
Тренутни клуб РК Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
1984—1988
1988—1990
1990—1993
1993—1994
1994—1997
1997—2001
2001—2004
2004—2005
2005
2005—2006
2006—2007
2007
2007—2008
2008—2009
Рудар Пљевља
Југовић
Црвена звезда
ПСЖ
Бидасоа Ирун
Кил
Магдебург
Валау-Масенхајм
Ал-Ахли Доха
Пик Сегед
Барселона
Алхесирас
Црвена звезда
Будућност Подгорица
Репрезентативна каријера
СР Југославија 142 (521)
Тренерска каријера
2015—2019
2018—2020
Црвена звезда
Србија

Ненад Перуничић (Пљевља, 1. мај 1971) бивши је југословенски и српски рукометаш. Са репрезентацијом Југославије је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији и на Светском првенству 1999. у Египту. Познат по надимку Терминатор, који је добио захваљујући својој корпулентности, разорном шуту и агресивној игри у нападу. Његов брат Предраг је такође био рукометаш.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру почео је у Рудару из Пљевaља где је играо од 1984. до 1988. године. Након тога, је провео две године у Југовићу из Каћа, да би 1990. године прешао у екипу Црвене звезде.

Перуничић је у црвено-белом дресу провео три сезоне, да би 1993. године отпочела његова дугогодишња, веома успешна инострана каријера. Најпре је одиграо једну сезону у француском ПСЖ-у, да би најблиставије тренутке у каријери провео у шпанској Бидасои у којој је играо од 1994. па све до 1997. Са Бидасоом је освојио и титулу Лиге шампиона 1995. године.

Од 1997. па до 2001. године, Ненад Перуничић бранио је боје немачког Килa, одакле је прешао у Магдебург са којим је 2002. године освојио своју другу титулу шампиона Европе.

Од 2004. до 2009. године, Перуничић је променио чак пет клубова. Наступао је за немачки Валау-Масенхајм, мађарски Пик Сегед, Ал Ахли Доху, шпанску Барселону и Алхесирас, поново Црвену звезду а сезону 2008/09. је провео у подгоричкој Будућности.

Почетком 2015. године се враћа на терен, после 6 година од пензионисања, као играч Црвене звезде како би помогао младом тиму да се избори за опстанак у лиги.[1]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Југославије освојио је две бронзане медаље, на Европском првенству 1996. у Шпанији и на Светском првенству 1999. у Египту. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју са Југославијом је заузео 4. место.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Шпанија Бидасоа Ирун

Њемачка Кил

Њемачка Магдебург

Мађарска Пик Сегед

Шпанија Барселона

Србија Црвена звезда

Црна Гора Будућност

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]