Неоосманизам
Неоосманизам је националистичка, исламистичка и пантуркистичка идеологија која заговара обнову утицаја Османске империје, тачније данашње Републике Турске на простору бившег Османског царства, односно на простору изван граница данашње Републике Турске. Неки српски аналитичари ову идеологију приписују спољној политици Републике Турске, као и групи исламиста и конзервативних турских политичара из Анадолије.[1][2] Неоосманлијска интересна област обухвата простор Закавказја, Централне Азије, Блиског истока и југоисточне Европе, односно Балканског полуострва.[2]
Садржај |
Ахмет Давутоглу [уреди]
Министар спољних послова Републике Турске Ахмет Давутоглу је и шеф одсјека за међународне односе Бијкент универзитета. Према мишљењу исламолога Дарка Танасковића, Бијкент универзитет је расадник неоосманизма.[1] Ахмет Давутоглу је у периоду 1990–1995. године предавао на Међународном исламском универзитету у Куала Лумпуру, гдје се упознао са Мустафом Церићем.[2] Давутоглу је аутор дјела „Стратегијска дубина: међународни положај Турске“ (2001) у коме су представљени принципи неоосманске идеологије а који су на политичкој позорници најближи принципима партије Реџепа Тајипа Ердогана. У свом дјелу „Стратегијска дубина“ Ахмет Давутоглу износи да је „Турска баштиник свих векова османске прошлости, током које су постављене трајне основе у историјском, економском и менталном погледу, да Турска и данас има могућност и право да на тим просторима игра посебну улогу“, те да „Турска као наследница Отоманске империје не може бити епизодиста, већ протагониста на међународној сцени“.[1]
На отварању конференције „Османско насљеђе и муслиманске заједнице Балкана данас“ у Сарајеву током октобра 2009, Ахмет Давутоглу је у својству министра спољних послова Републике Турске изјавио:
 |
Ми желимо нови балкански регион утемељен на политичким вриједностима, економској међузависности и сарадњи и културној хармонији. То је био отомански Балкан. Ми ћемо обновити овај Балкан... Отоманска стољећа Балкана су успјешна прича, а сада је треба обновити. |
 |
|
— Ахмет Давутоглу[3]
|
У свом дјелу „Стратегијска дубина“ Ахмет Давутоглу објашњава да би за пројекат обнове утицаја Османског царства, односно данашње Републике Турске као његове насљеднице, као „грађевински материјал“ послужило муслиманско становништво појединих регија.[2] Он Бошњаке и Албанце сматра за два „темељна и традиционална ослонца османско-пантуркистичке политике на Балкану“.[2] Давутоглу простор који се са запада протеже од Бихаћа, преко Федерације БиХ, затим Старе Рашке (Санџака), Косова и Метохије, Албаније, Македоније, Кирџалије до Тракије, сматра за коридор које је од велике важности за Републику Турску.[2] Овај простор је раније дефинисан као Зелена трансверзала. У свом дјелу „Стратегија дубина“ Давутоглу описује три концентрична геополитичка круга, односно турске интересне области.[2] У тако названом „Унутрашњем кругу“ се налазе Република Србија (Косово и Метохија), Република Албанија и Република Македонија; у „Средишњем кругу“ су Република Србија, Република Грчка, Република Бугарска и Босна и Херцеговина (Федерација БиХ); док „Спољашњи круг“ који није од примарне важности за Републику Турску чине Република Хрватска, Република Мађарска и Република Румунија.[2]
Историја [уреди]
 |
За више информација видети Мустафа Кемал Ататурк и Младотурци |
Неоосманизам се појављује као обновљена османска идеологија и као супротност кемализму у Републици Туској крајем двадесетог вијека. Ова идеологија је била мање изражена у периоду хладног рата, иако неки сматрају да је турска окупација Сјеверног Кипра дио неоосманистичких планова.[2] Алија Изетбеговић са становишта паисламизма и исламског фунадаментализма у својој Исламсклој декларацији критикује секуларни поредак Мустафе Кемала Ататурка и назива га „европски плагијат“.[2] Исламисти сматрају да је модерна национална држава заснована на секуларним вриједностима главна препрека за реисламизацију турског друштва. Они сматрају да модерни секулрани поредак смањује политички утицај Републике Турске у односу на Османско царство које се темељило на основама ислама.[2]
Литература [уреди]
- Неоосманизам - повратак Турске на Балкан, Дарко Танасковић, ЈП „Службени гласник“, Београд, (2010)
Извори [уреди]
- ^ а б в Српска политика: Политичке анализе: Шта је то неоосманизам? Проф. др Дарко Танасковић на предавању „Неоосманизам - Повратак Турске на Балкан“, 22. јуни 2010. ((sr))
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Нова српска политичка мисао: „Стратегијска дубина“ турске спољне политике, 19.7.2010. ((sr))
- ^ „Циљ турске спољње политике - Успон отоманског Балкана“. РТРС. 24.10.2009.
Спољашње везе [уреди]
- Фронтал. рс: Неоосманизам: Упознати и разоткрити, 3.2.2010. ((sr))
- Српска политика: Политичке анализе: Шта је то неоосманизам? Проф. др Дарко Танасковић на предавању „Неоосманизам - Повратак Турске на Балкан“, 22. јуни 2010. ((sr))
- Српска политика: Циљ Турске успон отоманског Балкана: Турци се опет шеткају српским земљама, 1.12.2009. ((sr))
- Нова српска политичка мисао: „Стратегијска дубина“ турске спољне политике 19. јули 2010. ((sr))
- Фронтал.рс: Враћа ли се турски земан? 31.10.2009. ((sr))
- Радио телевизија Републике Српске: Бањалука - Давутоглуов дипломатски скандал, 29.01.2011. ((sr))
- Радио телевизија Републике Српске: Танасковић: Недостатак јавног реаговања охрабрује неоосманисте, 03.07.2011. ((sr))
- Радио телевизија Републике Српске: Пресинг: О утицају Турске на Балкан, 20. 2. 2012. ((sr))
- Радио-телевизија Републике Српске: Штетна турска политика на Балкану, нарочито према БиХ, 3. 4. 2012. ((sr))
|
|||||
