Нептун
Снимак Нептуна |
||
| Својства орбите | ||
|---|---|---|
| Просечни пречник | 4.503.443.661 km 30,10366151 АЈ |
|
| Обим орбите | 28,142×109 km | |
| Ексцентрицитет | 0,011214269 | |
| Перихел | 4.452.940.833 km 29,76607095 АЈ |
|
| Афел | 4.553.946.490 km 30,44125206 АЈ |
|
| Опходно време | 60.190 дана 164,79 година |
|
| Синодички период | 367,49 д | |
| Просечна орбитална брзина | 5,43 km/s | |
| Нагиб | 1,76917° |
|
| Број природних сателита | 13 | |
| Физичка својства | ||
| Екваторски пречник | 24.764 ± 15 km | |
| Поларни пречник | 24.341 ± 30 km | |
| Спљоштеност | 0,0171 ± 0.0013 | |
| Површина | 7,6408 × 109 km² | |
| Запремина | 6,254 × 1013 km³ | |
| Маса | 1,0243 · 1026 kg | |
| Средња густина | 1,638 g/cm3 | |
| Гравитационо убрзање на екватору |
11,15 m/s2 = 0,8 G | |
| Друга космичка брзина | 23,5 km/s | |
| Период ротације | 16 ч. 6 мин. 36 сек. | |
| Брзина ротације | 2,68 km/s = 9660 km/h | |
| Нагнутост оси | 28,32° | |
| Албедо | 0,41 | |
| Површинска температура (при 1 bar) |
|
|
| Својства атмосфере | ||
| Атмосферски притисак | ||
| Водоник | 80±3,2% | |
| Хелијум | 19±3,2% | |
| Метан | 1,5±0,5% | |
| Деутеријум | 0,019 % | |
| Етан | 0,00015 % | |
Нептун је осма планета у Сунчевом систему. Удаљен је 30,06 АЈ или 4.504.000.000 km од Сунца, и има пречник од 49.532 km (екватор) и масу од 1,0247×1026 kg. По пречнику Нептун је четврта планета по величини, после: Јупитера, Сатурна и Урана. Планету Нептун опасују прстенови, њих има 4: 1989N3R, 1989N2R, 1989N4R, 1989N1R. Нептунови прстенови су слабије изражени него код Сатурна или Урана.
Галилео Галилеј је приметио Нептун 28. децембра 1612. и 27. јануарa 1613. Нептун је тих дана био у готово непомичном стању на небу, тако да Галилеј није могао да закључи да је у питању планета, већ је мислио да је то звезда. Положај Нептуна је математичким калкулацијама одредио Урбан ле Верије, а по тим прорачунима га је на небу 23. септембра 1846. спазио астроном Јохан Готфрид Гале уз помоћ Хајнриха Дареа. Име је добио по римском богу мора и његов је симбол трозубац.
До сада је откривено 13 Нептунових природних сателита. Највећи је Тритон, друга је Нереида, док су остали месеци знатно мањи. Најважнији су (по удаљености од средишта планете):
- Најада (откривен 1989)
- Таласа (1989)
- Деспина (1989)
- Галатеја (1989)
- Лариса (1981)
- Протеус (1989)
- Тритон (1846)
- Нереида (1949)
Садржај |
[уреди] Путања и ротација
[уреди] Путања
Нептунова путања око Сунца има ексцентрицитет од 0,0113, и готово је кружна. Његова тачка најближа Сунцу, перихел, лежи на удаљености од 29,709 АЈ, док је најудаљенија тачка, афел, удаљена 30,385 АЈ. Ово је отуда најудаљенија планета Сунчевог система. За један круг око Сунца Нептуну су потребне 165 године.
У спољним областима Сунчевог система, захваљујући својој релативно великој маси, Нептун утиче на путање многих малих небеских тела. Плутонова путања је толико ексцентрична, да се он у свом перихелу приближава Сунцу више него Нептун. Од 1979. до 1999. Плутон је био ближе Сунцу него Нептун. Из перспективе северног пола еклиптике путање Нептуна и Плутона се секу. Међутим, раван путање Плутона је нагета за 17,1° у односу на Нептунову, а њихове периоде су тако синхронизоване да је при привидном укрштању путања Нептун увек удаљен од Плутона. Док Нептун обиђе Сунце три пута, Плутон га обиђе двапут.
Дана 11. априла 2009. Нептун се нашао на истој тачки своје путање где се налазио када је откривен 23. септембра 1846.
[уреди] Ротација
Са периодом ротације од 16 сати, Нептун попут других планета од гаса ротита веома брзо. Последица брзе ротације је елиптицитет од 1,7 %. Тако је пречник на половима око 1000 km мањи него на екватору. Нагиб равни екватора у односу на раван ротације износи 28,32°. Нагиб осе ротације Нептуна је отуда нешто већи него нагиб осе Земље.
[уреди] Физичка својства
Нептун спада у гасне дивове, као и Јупитер, Сатурн и Уран. На основу мерења летелице Војаџер 2 израчунато је да Нептун вероватно има језгро величине Земље. Израчуната равнотежна температура му је око 51 K (-222°C), међутим мерења су показала да у унутрашњости планете постоји слој температуре 140 K због преласка амонијака из гасовитог у течно и чврсто стање. Нептун зрачи 2,7 пута више енергије него што је добија од Сунца.
[уреди] Атмосфера
Нептунова атмосфера је по свом саставу углавном молекуларни водоник, уз учешће хелијума (15-20%) и нешто метана који упија црвену светлост и тако даје Нептуну карактеристичну плаву боју.
Ветрови у Нептуновој атмосфери су најбржи у Сунчевом систему; њихова брзина достиже 2400 km/h. Већина ветрова дува у смеру исток-запад, супротно од смера ротације планете.
Два су главна слоја у Нептуновој горњој аттмосфери; горњи се састоји од кристала залеђеног метана, док доњи, непрозирни, садржи смрзнути амонијак и водоник сулфид. На врху атмосфере су примећени угљоводоници настали деловањем Сунчеве светлости на метан.
На Нептуну се, попут Јупитера и Сатурна, могу приметити појасеви и велики вртлози. У време сусрета са сондом Војаџер (1989), на Нептуну је била приметна велика тамна пега, слична Јупитеровој великој црвеној пеги. Била је величине Земље, а ветрови су је носили брзином од 300 метара у секунди. Снимци Нептуна из 1994. показали су да је ова пега нестала.
Војаџер 2 је измерио температуру од 482°C у старатосфери и -218°C у нижим слојевима, на нивоу са атмосферским притиском од 100 милибара. Ове велике температурне разлике су највероватније резултат компресионог загревања.
[уреди] Магнетско поље
Магнетско поље Нептуна нагнуто је 47° у односу на осу ротације планете, а извор магнетског поља је од средишта планете удаљен 0,55 пречника, тако да се налази у омотачу, а не у језгру. Јачина поља на површини планете зависи од положаја, а може бити до три пута слабије или јаче од онога на Земљи. Интензитет Сунчевог ветра такође утиче на магнетизам.
Поларна светлост (аурора бореалис), која је забележена на Нептуну, није ограничена само на поларне пределе услед сложености магнетског поља. Електрична енергија коју производи Нептунова аурора снаге је тек 50 милиона вати (50 MW), за разлику од Земљине чија је снага 2000 пута већа: 100 гигавата (GW).
Сонда Војаџер 2 је забележила емисије радио таласа које у временским периодима од 16 сати и 7 минута ствара магнетско поље.
[уреди] Спољашње везе
- Видео снимак Нептуна и његових сателита са телескопа Хабл
- Галилејево посматрање Нептуна 1613.
- Списак Нептунових месеца
| Сунчев систем |
| Звезда: Сунце Планете: Меркур | Венера | Земља (Месец) | Марс | Јупитер | Сатурн | Уран | Нептун Патуљасте планете: Церера | Плутон | Хаумеа | Макемаке | Ерида |
| Појас астероида | Кајперов појас | Ортов облак |