Нептун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Нептун (вишезначна одредница).
Нептун

Нептун
Нептун

Откриће
Открио Јохан Готфрид Гале
Датум открића 23. септембар 1846.
Орбиталне карактеристике
Афел 4,545.67[1] × 106 км
Перихел 4,444.45[1] × 106 км
Велика полуоса 4,495.06 106 km
30.06896348 АЈ[1] × 106 км
Екцентрицитет 0.00858587[1]
Сидерички период 60,189.[1] дана
Средња орбитална брзина 5.43[1] км/сек
Максимална орбитална брзина 5.50[1] км/сек
Минимална орбитална брзина 5.37[1] км/сек
Инклинација 1.76917[1]
Лонгитуда узлазног чвора 131.72169[1]
Сидерички период ротације 16.11[1] сати
Трајање дана 16.11[1] сати
Природни сателит 14[1]
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 24,622[1] км
Екваторијални полупречник 24,764[1] км
Поларни полупречник 24,341[1] км
Елиптицитет 0.01708[1]
Маса 102.43[1] × 1024 кг
Запремина 6,254[1] × 1010 км3
Густина 1,638[1] гр/цм3
Друга космичка брзина 23.5[1] км/сек
Албедо 0.290 (Бонд)
0.41 (геом.)[1]
Привидна магнитуда -6.87[1]
Соларна озраченост 1.51[1] W/m²
Tемпература црног тела 46.6[1] K
Удаљеност 4347.31[1] × 106 км
Максимална удаљеност 4687.3[1] × 106 км
Минимална удаљеност 4305.9[1] × 106 км
Ректасцензија Северног пола 299.36 + 0.70 sin N[1]
Деклинација Северног пола 43.46 - 0.51 cos N[1]
Атмосфера

Нептун је осма планета у Сунчевом систему. Удаљен је 30,06 АЈ или 4.504.000.000 km од Сунца, и има пречник од 49.532 km (екватор) и масу од 1,0247×1026 kg. По пречнику Нептун је четврта планета по величини, после: Јупитера, Сатурна и Урана. Планету Нептун опасују прстенови, њих има 4: 1989N3R, 1989N2R, 1989N4R, 1989N1R. Нептунови прстенови су слабије изражени него код Сатурна или Урана.

Галилео Галилеј је приметио Нептун 28. децембра 1612. и 27. јануарa 1613. Нептун је тих дана био у готово непомичном стању на небу, тако да Галилеј није могао да закључи да је у питању планета, већ је мислио да је то звезда. Положај Нептуна је математичким калкулацијама одредио Урбан ле Верије, а по тим прорачунима га је на небу 23. септембра 1846. спазио астроном Јохан Готфрид Гале уз помоћ Хајнриха Дареа. Име је добио по римском богу мора и његов је симбол трозубац.

До сада је откривено 14 Нептунових природних сателита. Највећи је Тритон, друга је Нереида, док су остали месеци знатно мањи. Најважнији су (по удаљености од средишта планете):

Путања и ротација[уреди]

Путања[уреди]

Нептунова путања око Сунца има ексцентрицитет од 0,0113, и готово је кружна. Његова тачка најближа Сунцу, перихел, лежи на удаљености од 29,709 АЈ, док је најудаљенија тачка, афел, удаљена 30,385 АЈ. Ово је отуда најудаљенија планета Сунчевог система. За један круг око Сунца Нептуну је потребно 165 година.

У спољним областима Сунчевог система, захваљујући својој релативно великој маси, Нептун утиче на путање многих малих небеских тела. Плутонова путања је толико ексцентрична, да се он у свом перихелу приближава Сунцу више него Нептун. Од 1979. до 1999. Плутон је био ближе Сунцу него Нептун. Из перспективе северног пола еклиптике путање Нептуна и Плутона се секу. Међутим, раван путање Плутона је нагнута за 17,1° у односу на Нептунову, а њихове периоде су тако синхронизоване да је при привидном укрштању путања Нептун увек удаљен од Плутона. Док Нептун обиђе Сунце три пута, Плутон га обиђе двапут.

Дана 11. априла 2009. Нептун се нашао на истој тачки своје путање где се налазио када је откривен 23. септембра 1846.

Ротација[уреди]

Са периодом ротације од 16 сати, Нептун попут других планета од гаса ротита веома брзо. Последица брзе ротације је елиптицитет од 1,7 %. Тако је пречник на половима око 1000 km мањи него на екватору. Нагиб равни екватора у односу на раван ротације износи 28,32°. Нагиб осе ротације Нептуна је отуда нешто већи него нагиб осе Земље.

Физичка својства[уреди]

Нептун у природној боји са месецима Протеусом (горе), Ларисом (десно доле) и Деспином (лево), снимљен 2005. са телескопа Хабл
Земља у односу на Нептун

Нептун спада у гасне дивове, као и Јупитер, Сатурн и Уран. На основу мерења летелице Војаџер 2 израчунато је да Нептун вероватно има језгро величине Земље. Израчуната равнотежна температура му је око 51 K (-222 °C), међутим мерења су показала да у унутрашњости планете постоји слој температуре 140 K због преласка амонијака из гасовитог у течно и чврсто стање. Нептун зрачи 2,7 пута више енергије него што је добија од Сунца.

Атмосфера[уреди]

Нептунова атмосфера је по свом саставу углавном молекуларни водоник, уз учешће хелијума (15-20%) и нешто метана који упија црвену светлост и тако даје Нептуну карактеристичну плаву боју.

Ветрови у Нептуновој атмосфери су најбржи у Сунчевом систему; њихова брзина достиже 2400 km/h. Већина ветрова дува у смеру исток-запад, супротно од смера ротације планете.

Два су главна слоја у Нептуновој горњој аттмосфери; горњи се састоји од кристала залеђеног метана, док доњи, непрозирни, садржи смрзнути амонијак и водоник сулфид. На врху атмосфере су примећени угљоводоници настали деловањем Сунчеве светлости на метан.

На Нептуну се, попут Јупитера и Сатурна, могу приметити појасеви и велики вртлози. У време сусрета са сондом Војаџер (1989), на Нептуну је била приметна велика тамна пега, слична Јупитеровој великој црвеној пеги. Била је величине Земље, а ветрови су је носили брзином од 300 метара у секунди. Снимци Нептуна из 1994. показали су да је ова пега нестала.

Војаџер 2 је измерио температуру од 482 °C у старатосфери и -218 °C у нижим слојевима, на нивоу са атмосферским притиском од 100 милибара. Ове велике температурне разлике су највероватније резултат компресионог загревања.

Магнетско поље[уреди]

Магнетско поље Нептуна нагнуто је 47° у односу на осу ротације планете, а извор магнетског поља је од средишта планете удаљен 0,55 пречника, тако да се налази у омотачу, а не у језгру. Јачина поља на површини планете зависи од положаја, а може бити до три пута слабије или јаче од онога на Земљи. Интензитет Сунчевог ветра такође утиче на магнетизам.

Поларна светлост (аурора бореалис), која је забележена на Нептуну, није ограничена само на поларне пределе услед сложености магнетског поља. Електрична енергија коју производи Нептунова аурора снаге је тек 50 милиона вати (50 MW), за разлику од Земљине чија је снага 2000 пута већа: 100 гигавата (GW).

Сонда Војаџер 2 је забележила емисије радио-таласа које у временским периодима од 16 сати и 7 минута ствара магнетско поље.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Neptun Fact Sheet“. NASA Приступљено 28. 11. 20122.. 

Спољашње везе[уреди]