Нептун (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нептун нуди богатства мора граду Венецији, Ђовани Батиста Тијеполо 1748–50. Ова слика је представљала богатство и моћ Републике Венеције базиране на њеној превласти на мору.

Нептун (лат. Neptunus) је у римској митологији био бог текуће воде.

Култ[уреди | уреди извор]

Био је један од најстаријих римских божанстава, бог текуће воде важне за плодност земљишта. Због тога су овог бога поштовали пре свега земљорадници. Његов најважнији празник, Нептуналије, био је означен у најстаријем верском календару и то 23. јула, у време највећих врућина када је долазило до пресушивања речних токова. Тада су прављени заклони од лишћа, а бог се призивао да спречи сушу.[1]

Након лекистернијума, (339. п. н. е.), Нептун је био поистовећен са грчким Посејдоном и тада је постао бог мора и заштитник прекоморске трговине. Могуће је да је култ таквог Нептуна пренесен из Тарента. Тада је и богиња Салација, са којом је у култу био повезиван, поистовећена са Амфитритом. Повезиван је и са богињом Ванилијом.[1]

Први храм овог бога је подигнут 206. п. н. е. у близини Великог цирка, а други 25. п. н. е. на Марсовом пољу. Саградио га је Агрипа. У доба Царства, у званичном култу је имао подређену улогу, али су се у његову част одржавале игре Луди Нептуналици које су почињале борбом, наумахијом.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]