Чудовиште из Лох Неса

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Неси)

Чудовиште из Лох Неса
Илустрација Чудовишта из Лох Неса[1]
Станиште:Лох Нес,  Шкотска

Чудовиште из Лох Неса, још звано Неси или Нес (галски: Niseag),[2] је створење или група створења за које се говори да живе у језеру Лох Нес, дубоком чистоводном језеру које се налази близу града Инвернес у северној Шкотској. Неси је категоризован као језерско чудовиште од легендарних звери. Заједно са бигфутом и јетијем је једна од највећих мистерија криптозоологије. Многи научници и стручњаци сматрају доказе за Несино постојање или варком или кривом идентификацијом, али многи људи који живе тамо верују да Неси постоји, зато што се у том региону догађају мистериозне ствари од којих се плаше.

Чудовиште је први пут виђено 565, а прва фотографија на којој је снимљено потиче из 1933. године. Научна заједница сматра чудовиште из Лох Неса феноменом без биолошке основе, објашњавајући виђења као масовне обмане, пуштање машти на вољу, и погрешне идентификације земаљских објеката.[3]

На основу ДНК анализе узорака воде из језера постоје претпоставке да је у питању већа јегуља.[4]

Научна заједница објашњава наводна виђења чудовишта из Лох Неса као обмане, прижељкивање[5] и погрешну идентификацију земаљских објеката.[6] Псеудонаука и субкултура криптозоологије стављају посебан нагласак на створење.

Забележена појављивања[уреди | уреди извор]

Олди Макеј (1933)[уреди | уреди извор]

Најпознатији чланак који је први привукао велику пажњу о створењу објављен је 2. маја 1933. у The Inverness Courier, о великој „звери“ или „риби налик киту“. У чланку Алекса Кaмбела, судског извршитеља за Лох Нес и хонорарног новинара, говори се о томе како је Алди Макеј видела огромно створење са телом кита који се котрљало по води у језеру док су се она и њен муж Џон возили на А82 дана 15. априла 1933. Реч „чудовиште“ је наводно први пут примењена у Камбеловом чланку, иако неки извештаји тврде да ју је сковао уредник Еван Барон.[7][8][9] The Courier је 2017. објавио одломке из Камбеловог чланка, који је носио наслов „Чудан спектакл у Лох Несу“.[10]

Према чланку из 2013. године,[11][12][13] Мацкеј је рекла да је викала: „Стани! Звер!” приликом гледања спектакла. Крајем 1980-их, један природњак је интервјуисао Алди Макеј и она је признала да је знала да је постојала усмена традиција о „звери“ у језеру много пре него што је тврдила да ју је видела.[11] У чланку Алекса Камбела из 1933. је такође наведено да је „Лох Нес генерацијама био заслужан као дом чудовишта застрашујућег изгледа“.[14]

Џорџ Спајсер (1933)[уреди | уреди извор]

Модерно интересовање за чудовиште подстакло је виђење 22. јула 1933. године, када су Џорџ Спајсер и његова супруга видели „необичну форму животиње“ како прелази цесту испред њиховог аутомобила.[15] Они су описали да то створење има велико тело (око 4 ft (1,2 m) високо и 25 ft (8 m) дуго) и дугачак, таласасти, уски врат, нешто дебљи од сурле слона и дугачак као 10—12 ft (3—4 m) ширине пута. Они нису видели удове.[16] Протетурало се преко пута према језеру удаљеном 20 yd (20 m), остављајући за собом траг изломљеног шибља.[16] Спајсер га је описао као „најближи приступ змају или праисторијској животињи коју сам икада видео у свом животу“[15] и као да има „дугачак врат, који се кретао горе-доле на начин сценске железнице.”[17] Имао је „животињу“ у устима[15] и тело које је „било прилично велико, са високим леђима, али ако је било стопала, мора да су била мрежаста, а што се тиче репа не могу да кажем, јер се тако брзо кретало, а када смо стигли на то место вероватно је нестало у језеру.“[17]

Хју Греј 1933.[уреди | уреди извор]

Дана 12. новембра 1933, Хју Греј је ходао дуж језера, када је у језеру видео чудно створење у води. Греј је направио неколико снимака али је само један развијен. То је била прва фотографија наводног чудовишта.[18] Други сугеришу да фотографија приказује видру или лабуда. Оригинални негатив је изгубљен. Међутим, 1963. године, Морис Бартон је дошао у „посед два фењерска слајда, контакт позитива са оригиналног негатива“ и када су пројектовани на екран открили су „видру која се котрља по површини на карактеристичан начин“.[19]

Фотографија из 1934.[уреди | уреди извор]

Фотографија из 1934.

1934. је на језеру усликана фотографија на којој се види глава и врат чудне животиње. То је тада био доказ да чудовиште постоји. Човек који је направио снимак је касније признао да га је лажирао али му нико није веровао.[20]

Видео из 1938.[уреди | уреди извор]

Године 1938, је јужноафрички туриста Г. Е Тејлор снимио видео од 16 минута. Одбио је да покаже видео јавности па је само један део показао.

Динсдаледов видео из 1960.[уреди | уреди извор]

Године 1960, инжењер Тим Динсдале је снимио грбу која плива и ствара снажне таласе. Он је хтео да пронађе чудовиште и овај видео је направио последњег дана потраге.

Холмсов видео из 2007.[уреди | уреди извор]

Дана 26. маја 2007. 55-годишњи лаборант Гордон Холмс снимио је видео на којем се види створење дугачко око 14 m како плива по води. Снимак је објављен 27. маја 2007.[21]

Сонарна слика из 2011.[уреди | уреди извор]

Дана 24. августа 2011, скипер брода, Маркус Аткинсон снимио је сонарну слику створења дугачког око 1,5 m. Aткинсон је искључио могућност да је то нека риба, он верује у чудовиште.[22]

Фотографија из 2011.[уреди | уреди извор]

Дана 3. августа 2011, скипер Џорџ Едварс је објавио фотографију за коју је рекао да је најубедљивији доказ да Неси постоји. На фотографији се види грба која је наводно ишла према њему и била ван воде око 5 минута.[23]

Видео из 2013.[уреди | уреди извор]

Дана 27. августа 2013. је 50-годишњи турист Дејвид Елдер снимио видео на којем се види мистериозни талас у језеру. Наводно је био дугачак око 4,5 m. Видео траје око 5 минута.[24]

Фотографија из 2014.[уреди | уреди извор]

Дана 19. априла 2014. је из Епл мапа пријављено како је у језеру снимљено чудно створење које се чинило као чудовиште. Многи верују да је то Неси.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Krystek, Lee. „The Surgeon's Hoax”. unmuseum.org. UNMuseum. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2015. 
  2. ^ Mac Farlane, Malcolm (1912). Am Faclair Beag. 43 Murray Place, Stirling: Eneas MacKay, Bookseller. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  3. ^ Carroll, Robert Todd (2011) [2003], The Skeptic's Dictionary: A Collection of Strange Beliefs, Amusing Deceptions, and Dangerous Delusions, John Wiley & Sons, Inc., стр. 200—201, ISBN 978-0-471-27242-7 
  4. ^ „Научници пронашли ДНК џиновског створења”. Вечерње новости. 5. 9. 2019. Приступљено 6. 9. 2019. 
  5. ^ Bastardi, A.; Uhlmann, E. L.; Ross, L. (2011). „Wishful Thinking: Belief, Desire, and the Motivated Evaluation of Scientific Evidence”. Psychological Science. 22 (6): 731—732. PMID 21515736. S2CID 35422463. doi:10.1177/0956797611406447. 
  6. ^ Carroll, Robert Todd (2011) [2003], The Skeptic's Dictionary: A Collection of Strange Beliefs, Amusing Deceptions, and Dangerous Delusions, John Wiley & Sons, Inc., стр. 200—201, ISBN 978-0-471-27242-7, Архивирано из оригинала 16. 10. 2021. г., Приступљено 15. 11. 2020 
  7. ^ R. Binns The Loch Ness Mystery Solved pp. 11–12
  8. ^ Inverness Courier 2 May 1933 "Loch Ness has for generations been credited with being the home of a fearsome-looking monster"
  9. ^ Campbell, Steuart (14. 4. 2013). „Say goodbye to Loch Ness mystery”. The Scotsman. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  10. ^ „Report of strange spectacle on Loch Ness in 1933 leaves unanswered question - what was it?”. The Inverness Courier. 11. 9. 2017. Архивирано из оригинала 21. 2. 2020. г. 
  11. ^ а б Bignell, Paul (14. 4. 2013). „Monster mania on Nessie's anniversary”. The Independent. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  12. ^ Searle, Maddy (3. 2. 2017). „Adrian Shine on making sense of the Loch Ness monster legend”. The Scotsman. Архивирано из оригинала 15. 2. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  13. ^ Williams, Gareth (12. 11. 2015). A Monstrous Commotion: The Mysteries of Loch Ness. Orion Publishing Group. стр. 105. ISBN 978-1-4091-5875-2. Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  14. ^ Hoare, Philip (2. 5. 2013). „Has the internet killed the Loch Ness monster?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  15. ^ а б в „Is this the Loch Ness Monster?”. Inverness Courier. 4. 8. 1933. 
  16. ^ а б T. Dinsdale (1961) Loch Ness Monster page 42.
  17. ^ а б „Are Hunters Closing in on the Loch Ness Monster?”. The Scotsman. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2022. 
  18. ^ Loxton, Daniel; Prothero, Donald. . Abominable Science!: Origins of the Yeti, Nessie, and Other Famous Cryptids. Columbia University Press. 2015. стр. 142—144. ISBN 978-0-231-15321-8. 
  19. ^ Burton, Maurice. A Ring of bright water? New Scientist. 24 June 1982. p. 872
  20. ^ Nessie - The Surgeon's Photograph - Exposed
  21. ^ „Tourist Says He's Shot Video of Loch Ness Monster, Fox News”. Fox News. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2014. 
  22. ^ LOCH NESS MONSTER: Nessie Sonar Controversy Goes Commercial
  23. ^ Scottish Sailor Claims To Have Best Picture Yet Of Loch Ness Monster | ABC News Blogs - Yahoo
  24. ^ | Latest News | Latest Breaking News | Daily Star. Simply The Best 7 Days A Week
  25. ^ Loch Ness Monster found on Apple Maps? - This Britain - UK - The Independent

Литература[уреди | уреди извор]

  • Williams, Gareth (12. 11. 2015). A Monstrous Commotion: The Mysteries of Loch Ness. Orion Publishing Group. стр. 105. ISBN 978-1-4091-5875-2. Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  • Mac Farlane, Malcolm (1912). Am Faclair Beag. 43 Murray Place, Stirling: Eneas MacKay, Bookseller. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  • Delrio, Martin (2002). The Loch Ness Monster. Rosen Publishing Group. стр. 48. ISBN 978-0-8239-3564-2. 
  • Bauer, Henry H. The Enigma of Loch Ness: Making Sense of a Mystery, Chicago, University of Illinois Press, 1986
  • Binns, Ronald (1983). The Loch Ness Mystery Solved. Great Britain: Open Books. ISBN 978-0-7291-0139-4.  and Star Books. 1984. ISBN 978-0-352-31487-1.
  • Binns, Ronald (2017). The Loch Ness Mystery Reloaded. London: Zoilus Press. ISBN 9781999735906. 
  • Burton, Maurice, The Elusive Monster: An Analysis of the Evidence from Loch Ness, London, Rupert Hart-Davis, 1961
  • Campbell, Steuart. The Loch Ness Monster – The Evidence, Buffalo, New York, Prometheus Books, 1985.
  • Dinsdale, Tim, Loch Ness Monster, London, Routledge & Kegan Paul, 1961. ISBN 7100-1279-9 неважећи ISBN.
  • Harrison, Paul The encyclopaedia of the Loch Ness Monster, London, Robert Hale, 1999
  • Gould, R. T., The Loch Ness Monster and Others, London, Geoffrey Bles, 1934 and paperback, Lyle Stuart. 1976. ISBN 978-0-8065-0555-8.
  • Holiday, F. W., The Great Orm of Loch Ness, London, Faber & Faber, 1968. ISBN 571-08473-7 неважећи ISBN.
  • Whyte, Constance, More Than a Legend: The Story of the Loch Ness Monster, London, Hamish Hamilton, 1957
  • Secrets of Loch Ness. Produced & Directed by Christopher Jeans (ITN/Channel 4/A&E Network, 1995).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чудовиште из Лох Неса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чудовиште_из_Лох_Неса&oldid=27550952”