Несторијанство
Несторијанство је христолошко учење према којем у Исусу постоје две личности (ипостас), човек Исус и божански Син Божји или Логос. Оно се, мање или више основано[1], приписује Несторију (око 380 - око 440), цариградском патријарху. Питање да ли је Несторије заиста био Несторијанац, и дан данас је предмет спорења.
| Део серијала чланака Хришћанство
|
|
|
Оснивање Историја Традиције Теологија Упражњавање |
|
Несторије се, наиме, супротстављао увођењу назива „Богородица“, за Марију, Исусову мајку, и уместо тога је предлагао назив „Христородица“. Због овога су га његови противници оптужили да подразумева две личности у Христу, човечију и Божју. Његов главни противник у то време, Кирил Александријски, га је побијао формулацијом: „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“, којом објашњава природу Христа. Несторијево становиште је проглашено за јерес на Трећем Васељенском Сабору у Ефесу, а он је је лишен свештеничког чина, проглашен јеретиком и, убрзо затим, прогнан у манастир до краја живота. Овај сукоб је одвео одвајању Асирске цркве Истока од Саборне цркве.
Кирилова формулација о „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“ је касније одбачена (на Халкидонском Сабору 451.) као неправоверна. Монофизити су наставили да прихватају ову тврдњу у смислу да Исус има само једну природу, и то Божју, што је водило њиховом непризнавању одлука Халкедонског сабора.
Несторијанце је након муслиманских освајања штитио Абасидски калифат (750-1258), а несторијански вођа „католикос“ се настанио у Багдаду 762. године. После монголског освајања 1258. патријаршијски престо је померен на север Ирака.[2] Несторијанске мисије на Далеком истоку су престале после тог датума. Касније, док је несторијанска црква Ирака била под сталним нападима Курда и отоманских Турака, многи несторијанци на Кипру и Индији су прихватили католицизам.[2]
Напомене [уреди]
Види још [уреди]
