Неухрањеност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неухрањено дете у Нигерији

Неухрањеност је стање које настаје као последица недовољног или неуравнотеженог уноса угљених хидрата, протеина и других нутритивних материја. Ово се негативно одражава на ћелије и ткива, као и на функционисање организма у целини. Може да се јави као последица ригорозних рестриктивних дијета и неизбалансираног уноса хране, а уколико се настави у дужем временском периоду може да се јави право гладовање и да настану разне болести и инфекције. Један од познатијих облика неухрањености је скорбут, који настаје услед дефицита витамина Ц.

Истраживања УНИЦЕФ-а показују да је у Србији неухрањено око 26% ромске деце, док је укупна неухрањеност деце на подручју Београда око 10%. Потхрањеност доводи до менталног заостајања, опадања имунитета и успореног раста, што оставља трајне последице на организам.[1]

Степен ухрањености се често процењује на основу индекса телесне масе, где вредности индекса испод 18,5 указују на недовољну ухрањеност појединца. Истраживања спроведена 2002. године су показала да је у том периоду било око 840 милиона неухрањених људи на свету. Од тога, 799 милиона људи је живелу у земљама у развоју, а међу њима је било око 153 милиона деце млађих од пет година. Такође се процењује да сваке године од глади умре око 6 милиона деце.[2]

Организација за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама је утврдила да је просечна дневна потреба човека око 2.350 калорија. Студија из 1998. године је показала да 54 државе не испуњавају тај услов, односно да не производе довољно хране нити могу да приуште увоз потребних намирница. Већина ових земаља се налази у области субсахарске Африке.[2]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Неухрањеност