Неџад Салковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Неџад Салковић
Лични подаци
Датум рођења(1941-01-06)6. јануар 1941.(83 год.)
Место рођењаТузла, Краљевина Југославија
Музички рад
Активни период1965—данас
Жанрсевдалинка, народна музика
Издавачке кућеПГП РТБ, Халикс, Хајат, Тејк ит ор лив ит, БН мјузик, Промо центар, Југотон, Дискос, Екстра мјузик, Седма сила
Остало
Повезани чланциВлада Пановић

Неџад Салковић (Тузла, 6. јануар 1941) југословенски је интерпретатор севдалинке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Тузли, 6. јануара 1941. године, од оца Заима и мајке Сахбе Имширагић.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Песмом, посебно севдалинком, почео је да се бави од ране младости.[1]

С непуних 18 година, 1. априлa 1958. године, први пут наступа на Радио Тузли, представивши се традиционалном севдалинком Омер-беже на кули сјеђаше. Од тада напредује у каријери.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Снимио је преко 60 албума током 60-годишње[2] каријере, објављених на разним врстама носача звука. Његов највећи хит у дискографској каријери је песма Не клепећи нанулама.[3][4]

Успеси[уреди | уреди извор]

Неџад Салковић је добитник преко 30 фестивалних награда, поневши истовремено и низ сребрних, платинастих и дијамантних плоча за свој дискографски успех. Од осталих награда издвајају се:

  • Естрадна награда Југославије 1986. године;
  • Естрадна награда Босне и Херцеговине.

Такође је добитник великог броја друштвених признања, међу којима су:

  • Октобарска плакета града Тузле 1982. и 1999. године;
  • Орден братства и јединства са златним венцем 1987. године.

Појављивао се у бројним телевизијским емисијама. Учествовао је у пројекту РТС Најлепше народне песме, а ови наступи се објављују на Јутјуб каналу.[5]

Фестивали[уреди | уреди извор]

  • 1967. ИлиџаРастанак (алтернација са Зехром Деовић), друга награда стручног жирија
  • 1967. ИлиџаСа тугом пролазе дани (алтернација са Бебом Селимовић), '67
  • 1968. Београдски саборФикрета
  • 1968. ИлиџаАх љубав, љубав, друга награда публике и прва награда жирија
  • 1968. ИлиџаНоћас нек' се пјева
  • 1969. ИлиџаИди, мене остави
  • 1969. Београдски саборВрати ми моје мирне дане
  • 1970. Југословенски избор за Евросонг - Чуј ме, Београд '70
  • 1970. Београдски саборЗнам да те више нема
  • 1970. ИлиџаХеј, крчмару
  • 1971. Београдски саборЂурђија
  • 1972. ИлиџаАшиклија
  • 1972. Београдски саборСретан и без ње
  • 1973. Београдски саборУвела ружа
  • 1973. ИлиџаМој соколе
  • 1974. Београдски саборТи у срцу растеш мом
  • 1974. ИлиџаЂули Стана, друга награда публике и друга награда жирија
  • 1975. Београдски саборКад срце гори
  • 1976. Београдски саборИди, иди
  • 1976. ИлиџаБила је љубав
  • 1978. Хит парада — Воли ме драга, воли ме ти
  • 1979. Хит парада — Босна пјева и пјеваће
  • 1983. Хит парада — Не клепећи нанулама
  • 1984. МЕСАМЈесен у врту мом
  • 1985. Хит парада — Јесен у врту мом
  • 1986. МЕСАМЗапјеваћу севдалинке
  • 1987. Хит парада — Имам само пјесму
  • 1996. ИлиџаАман јараби (Разбоље се Атлагића Злата), трећа награда публике, прва награда стручног жирија, прва награда за интерпретацију (дели је са Хасибом Агић), награда за аранжман и специјална награда Радија Хајат босански газија за афирмацију босанке културе
  • 2008. ИлиџаАх љубав, љубав / Не клепећи нанулама (Вече легенди фестивала)
  • 2013. ИлиџаМој соколе / Ноћас нек' се пјева (Вече Све љепоте Илиџанских фестивала)
  • 2020. ИлиџаЈесен у врту мом (Вече великана народне музике)
  • 2023. Илиџа - Ђули Стана / Ах љубав, љубав, ревијално вече фестивала

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Колеге су га често звале принцем севдаха.[2]

Био је оптужен за злочине над српским војницима ЈНА у Тузли; ослобођен је ових оптужби (према бањалучком Основном суду).[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „NOSTALGIJA Nedžad Salković za "Blic": Sevdalinku ni u Bosni ne vole kao u Srbiji”. Blic. Приступљено 24. 9. 2020. 
  2. ^ а б „Nedžad Salković za Klix.ba: Sevdalinka je neprolazna dama, mladi joj se moraju više posvetiti”. Klix.ba. 11. 2. 2017. Приступљено 24. 9. 2020. 
  3. ^ Popović, Damir (21. 1. 2016). „Pjesma koja dira dušu — teško je zadržati suze”. Dnevnik.hr. Приступљено 24. 9. 2020. 
  4. ^ „Nedzad Salkovic tekstovi”. ТеkstoviPesama.com. Приступљено 24. 9. 2020. 
  5. ^ RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal
  6. ^ Bjelajac, Maja (30. 4. 2008). „Nedžad Salković oslobođen optužbe za zločine”. slobodnaevropa.org. Приступљено 24. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]