Холандија

Из Википедија

Координате: 51°-53° СГ Ш, 3°-7° ИГД

Koninkrijk der Nederlanden
Краљевина Холандија

(застава) (грб)
Национални мото: Je Maintiendrai/Ik zal handhaven (Издржаћу)
Службени језик	холандски (и фризијски у Фризији)
Главни град	Амстердам, Хаг је седиште владе
Највећи град	Амстердам
Краљица	Беатрикс
Премијер	Јан Петер Балкенеде
Површина  - Укупно  - % веде	131. по површини 41,526 km² 18.41%
Становништво  - Укупно (16.372.715)  - Густина	59. по броју становника ? 394 стан./km² (ранг)
Независност  - Де факто  - Проглашена  - Призната	од Шпаније види: Осамдесетогодишњи рат 23. јануар, 1579 види: Утрехтска унија 26. јул, 1581 види: Заклетва о одрицању Шпаније 30. јануара 1648 види: Вестфалски мир
Валута	евро(€)¹, Холандски евро новчићи
Часовна зона	CET, CEST
Државна химна	Het Wilhelmus
Интернет домен	.NL
Позивни број	31
(1) Пре 2001: гулден

Холандија (хол. Nederland, фризијски Nederlân) је западноевропска држава која се граничи на југу са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море. Њен европски део је парламентарна демократија, која заједно са острвима Холандски Антили и Аруба чине уставну Краљевину Холандију.

Ова држава је позната у свету по изузетној либералности и грађанским слободама, као и туристички атрактивном граду Амстердаму.

Држава Холандија се састоји из 12 провинција. Изворно, Холандија је име само две централне провинције.

У неким језицима ова држава се назива „ниска земља“, „низоземска“, „недерланд“ (француски, хрватски, шпански, руски, енглески), али се колквијално често помиње као Холандија. У другим језицима (српски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи термин Холандија.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Провинције 3 Становништво 3.1 Језици 3.2 Религије 3.3 Толеранција 4 Култура 4.1 Наука 4.2 Уметност 4.3 Празници 5 Политика 6 Главни град 7 Референце

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Холандије.

Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у XVI веку је био како буржоаски, тако и верски и национални.

Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам. Седам низоземских провинција су 1579. склопиле споразум о Утрехтској унији (Холандска република). Као вођа Уније у рату против Шпаније наметнуо се Виљем Орански. Осамдесетогодишњи рат (1568–1648) окончан је Вестфалским уговором и признањем независности Уједињених провинција Низоземске (Холандија).

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Холандија се у 17. веку (Златно доба Холандије) истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство. Уз економски прогрес у Холандији је дошло до процвата културе и науке.

Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.

Републиканско уређење трајаће до 1815. када ће Холандија постати монархија под влашћу династије Орање-Насау. Провинције ће постати административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург), али се 1830. Белгија отцепила.

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, и глад током зиме 1944—1945.

После рата, Холандија је дала независност својим колонијама Индонезији и Суринаму.

Холандија је 1952. била једна од земаља оснивача Европске уније за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску Унију.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Холандије.

Око половина територије Холандије се налази на испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх Холандије Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Највиши врх Краљевине Холандије је на карипском острву Саба, и висок је 877 метара.

Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ијселмер (IJsselmeer). Ијселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле земљу на северни и јужни део.

Холандија има умерену приморску климу са хладним летима и умереним зимама.

[уреди] Провинције

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд је формирана 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

#	Провинција	Главни град	Површина у km²	Становништво
1	Дренте	Асен	2.756,97	481.254
2	Флеволанд (од 1986.)	Лелистад	2.338,07	351.680
3	Фризија	Леуварден	5.723,95	639.787
4	Хелдерланд	Арнем	5.154,59	1.960.422
5	Хронинген	Хронинген	2.797,48	572.997
6	Лимбург	Мастрихт	2.023,85	1.141.889
7	Северни Брабант	Хертохенбош	5.098,88	2.400.198
8	Северна Холандија	Харлем	4.236,67	2.573.120
9	Оверејсел	Зволе	3.438,90	1.100.677
10	Јужна Холандија	Хаг	3.478,07	3.439.982
11	Утрехт	Утрехт	1.462,51	1.152.218
12	Зеланд	Миделбург	2.519,27	378.348

[уреди] Становништво

Са 484 становника по километру квадратном, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4) ^[1]. Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1.81 m за мушкарце и 1.68 m за жене.^[2]

Становништво Холандије укључује припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).

[уреди] Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризија користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

У прекоморским територијама Холандије (у Карибима), поред холандског, званични су језици папјаменто или енглески.

Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. Око 85% становништва познаје енглески језик, 55–60% зна немачки, а 25% француски.

[уреди] Религије

По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:

• 30 % католика
• 20 % протестаната
• 9 % остале религије (5,8 % ислам, 0,6 % хиндуизам, будизам, јудаизам и друге)
• 41 % атеиста

Мање од 20% људи редовно посећује цркву.^[3]

До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католичанству (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

[уреди] Толеранција

Холандија је држава која је јако толерантна. Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Холандска култура.

[уреди] Наука

Од свог настанка Холандија је била друштво релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Рене Декарта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и поставио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 20. веку, Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

[уреди] Уметност

Доба највећег просперитета Холандске републике у 17-ом веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: портрети, групни портрети, мртве природе, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у ово време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и писац драма Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Ешер.

[уреди] Празници

Најомиљенији празник у Холандији је Свети Никола (хол. Sinterklaasavond). То је породични празник у коме највише уживају деца, јер се тада њима деле поклони.

[уреди] Политика

Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има министарско веће-одговорно је Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Холандија је подељена на 12. провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Краљевина се састоји од Холандија, Арубе и Холандских Антила — сва три дела су равноправна. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18. година, а пасивно старији од 21. годину. Од 31.4.1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 чланова, а доњи 150 представника. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају да буду усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

[уреди] Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и монарха се налази у Хагу, као и већина амбасада, међутим по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

[уреди] Референце