Никарагва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Никарагва
República de Nicaragua
Застава Никарагве Грб Никарагве
Застава Грб
Химна
Salve a ti, Nicaragua
Положај Никарагве
Главни град Манагва
12°9′N 86°16′W
Службени језик шпански
Облик државе Република
 — Председник Данијел Ортега
Независност Од Шпаније 
 — Проглашена 15. септембар 1821
 — Призната 25. јул 1850
Површина  
 — укупно 129.494 km² (97)
 — вода (%) 07,14
Становништво  
 — 2011. 6.071.045 [1] (111)
 — густина 42/km² (157.)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно $20,996 милијарди (108.)
 — по глави становника $3.636 (119.)
Валута Кордоба (NIO)
Временска зона UTC -6
Интернет домен .ni
Позивни број +505

Никарагва, или званично Република Никарагва (шп. República de Nicaragua) је највећа држава у Средњој Америци [2]. Граничи се са Костариком и Хондурасом, а њене обале запљускују таласи Карипског мора и северног Пацифика.

Површина Никарагве је 129.494 km². Главни град је Манагва (број становника је негде око 930.000 хиљада), а укупан број становништва 2013. износила је 6.017.084.

По уређењу, Никарагва је председничка република. Независност је стекла 15. септембра 1821. године од Шпаније. Право гласа се у Никарагви стиче са навршених 16 година.

Рељеф[уреди]

Мапа Никарагве

Паралелно са пацифичком обалом Никарагве налази се ланац активних вулкана, по којем ову државу називају „Земља хиљаду вулкана“. Близу ове обале леже највећи градови и индустријски центри Никарагве, док је источни и јужни део земље слабо насељен. Два велика језера су најуочљивија географска одлика земље — веће језеро Никарагва и мање језеро Манагва на западу.

Карипска обала је област кишних шума. Њено име је Обала комараца.

Највише узвишење је Пико Моготон са 2.438 метара.

Највећи градови Никарагве су (стање јануара 2005): Манагва (1.140.506 становника), Леон (150.327 становника), Чинандега (128.616 становника), Масаја (123.473 становника) и Гранада 92.629 (становника).

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Никарагве

Никарагва је подељена на 15 департмана (Departamentos) и две аутономне области (Regiones Autónomas del Atlántico). Департмани се даље деле на општине.

Департман Број становника (05/2005)[3] Главни град
Боако 150.636 Боако
Каразо 166.073 Хинотепе
Чинандега 378.970 Чинандега
Чонталес 153.932 Хуигалпа
Естели 201.548 Естели
Гранада 168.186 Гранада
Хинотега 331.335 Хинотега
Леон 355.779 Леон
Мадриз 132.459 Сомото
Манагва 1.262.978 Манагва
Масаја 289.988 Масаја
Матагалпа 469.172 Матагалпа
Нова Сеговија 208.523 Окотал
Рио Сан Хуан 95.596 Сан Карлос
Ривас 156.283 Ривас
Северни атлантски аутономни регион 314.130 Пуерто Кабезас
Јужни атлантски аутономни регион 306.510 Блуфилдс

Историја[уреди]

Пре доласка Европљана на подручју Никарагве живела су индијанска племена. Према најбројнијем међу њима, племену Никарао држава је и добила име (никарао + агуа, шпан. „вода“).

Кристифор Колумбо је 1502, на свом четвртом путовању у Нови свет, био први Европљанин који је стигао до обала Никарагве. Шпанци су је колонизовали 1524. Конквистадор Франсиско Ернандез де Кордоба је исте године основао два града; Гранаду на језеру Никарагва и Леон. Административно средиште је било у граду Леон који је вулкан Монотомбо уништио у епупцији 1610.

Никарагва је добила независност 1821. као део Уједињених провинција Центроамерике. Од 1838. је независна република. Грађански рат између либерала и конзервативаца је трајао у 1840-им и 1850-им. У другој половини 19. века велики талас европских имиграната је стигао у Никарагву.

Од самих почетака националне историје простор Никарагве је био подручје стратешких, политичких и комерцијалних интереса Сједињених Америчких Држава. Држава је преживела војне интервенције САД (амерички маринци су ту били присутни од 1912. до 1933) и дуже периоде војне диктатуре. Најдужа је била диктатуара породице Сомоза која је трајала већим делом 20. века. Све то време земља је била позната по рашреној корупцији. Сомозе су дошли на власт 1927. уз подршку САД. Током 60их и 70их Никарагва је економски напредовала услед америчких инвестиција. Земљотрес 1972. је уништио око 90% главног града, Манагве.

Левичарска сандинистичка коалиција је 1979. преузела власт у Никарагви, а дотадашњи председник Анастазио Сомоза побегао из земље. Сукоби унутар коалиције довели су до стања у којем је моћ приграбио Данијел Ортега, изабран за председника 1984. Ортега и његови следбеници предузели су низ амбициозних социјалних реформи. Избија грађански рат у којем су Сједињене Америчке Државе помагале побуњенике зване „контраши“.

Године 1990. одржани су вишестраначки избори на којима побеђује антисандинистичка коалиција Виолете Чаморо. Она је постала прва жена председник неке од земаља на америчком континенту. Земља је била у економској кризи и дуговима, али од тада почиње углавном мирно раздобље.

После избора 2006. на место председника је поново дошао Данијел Ортега.

Привреда[уреди]

Никарагванска привреда је била оријентисана на извоз тропских биљака и производа: банана, кафе и дувана. Производио се и квалитетан рум и узгајала говеда. Током грађанског рата велики део инфраструктуре је оштећен или уништен, а економска блокада коју су наметнуле САД довела је до колапса привреде и огромне инфлације. Након рата приватизовани су многи индустријски погони који су били у власништву државе, а инфлација је сведена на подношљиву меру. Последњих година привреда бележи брз пораст.

Становништво[уреди]

Око 69% популације чине местици, потомци Европљана и домородачког становништва. Потомака досељених Европљана има око 17%, углавном шпанског порекла. Током 19. века долазило је до малих таласа миграције из земаља Средоземља. Око 5% осталих су чисти потомци аутохтоног становништва.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Thomas Brinkhoff: City Population Бројеви базирани на подацима никарагванског Националног института за статистику и пописе

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 11°-15° СГ Ш, 83°-88° ЗГД