Николајевск на Амуру

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николајевск на Амуру
рус. Николаевск-на-Амуре

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Крај Хабаровски крај
Основан 1850. године
Статус града од 1856.
Становништво
Становништво (2005) 27.200
Географске карактеристике
Координате 53°07′00″N 140°43′00″E / 53.133333, 140.733333
Николајевск на Амуру на мапи Русије
{{{alt}}}
Николајевск на Амуру
Николајевск на Амуру на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Валериј Долматов
Позивни број 42135
Веб-страна www.khabkrai.ru/regime/nikolaevsknaamureadm.html

Николајевск на Амуру (рус. Николаевск-на-Амуре) је град и пристаниште у Русији, административни центар Николајевског региона у Хабаровском крају.

Град је индустријски и културни центар Приамурја. У граду се налази лука на реци Амур, и аеродром.

У Николајевску на Амуру живи око 27,2 хиљада људи (2005; по попису из 2002. — 28,5).

Историја[уреди]

По неким изворима, до Ајгунског договора 1858. године, у околини будућег Николајевска живело је кинеско становништво. Руски морепловац Генандиј Иванович Навелској (Геннадий Иванович Невельской) је 1. августа 1850. године основао војно-административно насеље Николаевский пост. У почетку становништво постаје је чинило само шесторо људи. Прва грађевина у будућем граду је била Јакутска кућа-ураса.

14. новембра 1856. на месту Николајевске постаје основан је град Николајевск. Такође у Источно-Сибирској губернерији основана је Приморска област (Приморская область) са седиштем у Николајевску. У том периоду Николајевск је постао важнија лука на Руском далеком истоку.

Николајевск је 24. фебруара 1858. године постао обласни град. Те године у граду је постојало до 200 грађевина и живело је 1.757 људи.

Фотографија града настала крајем XIX века

Године 1870. из Николајевска је у Владивосток пренешена главна лука на Руском далеком истоку, после чега је град почео да опада. Такође 28. априла 1880. године престоница Приморске области је из Николајевска пренета у Хабаровск.

Године 1890. у Николајевску је одсео Антон Павлович Чехов, на свом путу за Сахалин. У књизи «Острво Сахалин (Остров Сахалин)» писац описује мрачну атмосферу некада успешног града. Године 1895. у граду је становништво спало на 1.000 људи.

Добијање злата је привукло људе па је већ 1897. године у граду живело 5.668 становника.

Фотографија града настала крајем XIX века

Године 1913. број становника се попео на 14,4 хиљада становника. У граду је постојало 2.136 грађевина и поново су сазидане школе. Ускоро је Николајевск опет постао обласним градом, овог пута центар Сахалинске области (Сахалинская область). За време Октобарске револуције број становника је премашио 15.000.

Године 1918. у град су упали Јапанци. То је изазвало потпун економски пад града.

Између 1920. и 1922. године Николајевск се налазио у саставу Далекоисточне републике.

Године 1922. у граду је установљена совјетска власт. 15. марта 1926. године утврђено је ново име града «Николајевск на Амуру (Николаевск-на-Амуре)», и он је постао центар Николајевског округа Приморске губерније.

За време совјетске власти у граду је развијена рибарска индустрија. Године 1934. град је постао центар Доње-Амурске области.

Године 1941. на фронт је послато хиљаду становника града.

Године 2002. у Николајевску на Амуру је саграђен нови православни храм.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
17,314 30,923 30,082 33,529 36.296[1] 28,492[2] 22,752[3]

Галерија[уреди]

Индустрија[уреди]

Основне гране индустрије у граду су:

  • добијање метала
  • грађевинарство;
  • енергетика;
  • сеча и прерада дрвета;
  • дибијање и прерада рибе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989 Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]