Николај Јежов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николај Јежов

Ezhov.PNG

Биографија
Датум рођења 1. мај 1895.
Место рођења Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти 4. фебруар 1940.
Место смрти Москва (Руска СФСР, СССР)
Политичка партија Свесавезна комунистичка партија (бољшевика)
Мандат(и)
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
6. април 19389. април 1939.
Претходник Генрих Јагода
Наследник Лаврентиј Берија

Николај Иванович Јежов (рус. Никола́й Иванович Ежо́в; Санкт Петербург, 1. мај 1895Москва, 4. фебруар 1940) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године.

Биографија[уреди]

Завршио је основну школу, након чега се даље није образовао. Од 1909. до 1915. радио је као кројачки помоћник и физички радник. Након тога је служио у руској царској армији до маја 1917. године, када се придружио бољшевицима. Током грађанског рата био је борац Црвене армије. После рата је радио на разним партијским функцијама, а 1934. је постао члан Централног комитета Севсавезне комунистичке партије (бољшевика).[1]

Био је директор НКВД-а, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године. Његов је мандат био обележен врхунцем Велике чистке, чији је био главни проводилац и при томе показао такву безобзирност да се тај период совјетске историје по њему назива јежовшчина. Упркос фанатичној оданости Стаљину, његова активност је попримила стихијски карактер у таквој мери да је и сам Стаљин закључио да од ње има више штете него користи.

Године 1938. је смењен, а следеће године, слично као и његов претходник Генрих Јагода, 1939. осуђен је за издају те погубљен 1940. године. Јежов, који је и због приватног живота обележеног развратом и садистичким испадима, створио репутацију једног од најомраженијих совјетских политичара, након тога је постао предметом једне од најпознатијих кампања damnatio memoriae, добивши међу историчарима уметности надимак „Нестали комесар“ и један од најпознатијих примера не-личности у аутократским и тоталитарним режимима.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Nikolai Ivanovich Yezhov: Biographical Notes, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Marc Jansen and Nikita Petrov, Stalin's Loyal Executioner: People's Commissar Nikolai Ezhov, 1895-1940 (Hoover Institution Press, 2002: ISBN 0-8179-2902-9), pp. 210.

Спољашње везе[уреди]