Николај Булгањин
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| НИКОЛАЈ БУЛГАЊИН | ||||||||||||
 |
||||||||||||
| Николај Булгањин | ||||||||||||
| Датум рођења | 30. мај 1895. | |||||||||||
| Место рођења | Нижњи Новгород, Руска империја |
|||||||||||
| Датум смрти | 24. фебруар 1975. (80. год) | |||||||||||
| Место смрти | Москва, СССР |
|||||||||||
| Професија | друштвено-политички радник | |||||||||||
|
|
||||||||||||
| Члан КПСС од | 1917. | |||||||||||
| Учешће у ратовима | Велики отаџбински рат | |||||||||||
| Служба | Совјетска армија | |||||||||||
| Године службе | 1941 — 1958. | |||||||||||
| Чин | Маршал Совјетског Савеза генерал-пуковник * деградиран 26. новембра 1958 |
|||||||||||
|
|
||||||||||||
| Функција | Премијер Совјетског Савеза | |||||||||||
| Мандат | 1955 — 1958. | |||||||||||
| Претходник | Георгиј Маљенков | |||||||||||
| Наследник | Никита Хрушчов | |||||||||||
| Одликовања |
|
|||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Николај Александрович Булгањин (рус. Никола́й Алекса́ндрович Булга́нин; 30. мај 1895 — 24. фебруар 1975.) био је истакнути совјетски политичар, који је био на месту министра одбране (1953 — 1955.) и премијер (1955. - 1958.).
Булгањин је рођен у Нижњем Новгороду, као син канцеларијског службеника. Приступио је Бољшевичкој партији 1917. године, а 1918. га је регрутовала Чека, политичка полиција бољшевичког режима. У Чеки је служио до 1922. Након Руског грађанског рата је постао индустријски управник, радећи у управи електроиндустрије до 1927, а као директор московске електродистрибуције од 1927. до 1931. Од 1931. до 1937. је био председавајући извршног комитета Совјета града Москве.
1934. на XVII партијском конгресу Комунистичке партије, Булгањин је изабран за члана-кандидата Централног комитета. Као лојални стаљиниста, брзо је напредовао, док су други лидери падали као жртве Стаљинове Велике чистке 1937. - 38. Јула 1937, је постављен за премијера Руске Републике (РСФСР). Постао је пуноправни члан Централног комитета касније исте године, а у септембру 1938. је постао заменик премијера Совјетског Савеза, и такође шеф Државне банке СССР-а.
Током Другог светског рата, Булгањин је играо водећу улогу у влади, а и у Црвеној армији, мада никада није командовао на линији фронта. Добио је чин генерал-пуковника и био је члан Државног комитета за одбрану. 1944. је постављен за заменика Комесара за одбрану, испод Стаљина, и служио је као Стаљинов најважнији агент у Високој команди Црвене армије. 1946. је постао министар за оружане снаге, и унапређен је у чин Маршала Совјетског Савеза. Такође је постао члан-кандидат Политбироа Комунистичке партије. Поново је био заменик премијера Совјетског Савеза под Стаљином, од 1947. до 1950. 1948. године је постао пуноправан члан Политбироа.
Након Стаљинове смрти марта 1953, Булгањин је постављен на место министра одбране. Био је савезник Никите Хрушчова током његове борбе за власт са Георгијем Маљенковим, и у фебруару 1955. је наследио Маљенкова на месту премијера Совјетског Савеза. Био је у јавности виђен као поборник Хрушчовљевог програма реформе и де-стаљинизације. Он и Хрушчов су заједно путовали у Индију, Југославију и Британију, где су у медијима били познати као „Б и К шоу."
До 1957, међутим, Булгањин је почео да дели сумње у вези са Хрушчовљевом либералном политиком са конзервативном групом (такозвана „антипартијска група"), коју је водио Вјачеслав Молотов. У јуну, када су конзервативци покушали да уклоне Хрушчова са власти на састанку Политбироа, Булгањин се колебао између две стране. Када су конзервативци поражени и уклоњени из власти, Булгањин је опстао током одређеног периода, али је марта 1958, на седници Врховног совјета, Хрушчов исфорсирао његову оставку. У септембру је Булгањин уклоњен из Централног комитета, и одузета му је титула маршал. Отпослат је у Ставропољ на место председавајућег Регионалног економског савета, што је била симболична позиција. Фебруара 1960. је отишао у пензију.
|
|||||||
Спољашње везе [уреди]
