Никола Добровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Добровић

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 12. фебруар 1897.
Место рођења Печуј (Аустроугарска)
Датум смрти 11. јануар 1967.
Место смрти Београд (СФРЈ)
Рад

Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897Београд, 11. јануар 1967) је био један од најчувенијих српских и југословенских архитеката 20. века те професор на Архитектонском факултету у Београду.

Биографија[уреди]

Његова дела су углавном стварана у стилу модерне, а био је подједнако познат и као урбаниста. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915[1], а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у Прагу, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у Лападу код Дубровника. Године 1943 се прикључује НОП-. Од октобра 1944. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем 1945. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан САНУ од 1961. и ЈАЗУ од 1963, а 1962. је добио Октобарску награду града Београда. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1964. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен Нови Београд.

Дела[уреди]

Архитектонска[уреди]

  • Масарикови домови у месту Крч у код Прага 1928 (као сарадник чешког архитекте Бохумира Козака)
  • Југословенски студентски дом у Прагу 1928
  • Споменик Виктору Дику на отоку Лопуду крај Дубровника, 1932
  • Хотел Гранд на отоку Лопуду код Дубровника, 1936.
  • Била Напрстек у ували Сребрено крај Дубровника, 1937.
  • Вила Русалка на Бонинову, Дубровник, 1938.
  • Вила Весна на отоку Лопуду крај Дубровника, 1939.
  • Рестаурација палате Спонза у Дубровнику, 1939
  • Дограднја и адаптација виле Волф (Опус X) на Лападу, Дубровник, 1939
  • Вила Адонис у Другом коналу крај Дубровника, 1940
  • Вила Свид у Затону крај Дубровника, 1940
  • Дом феријалног савеза на Лападу, Дубровник, 1940.
  • Држани секретаријат народне одбране у Београду (генералштаб), 1956-63.

Извори[уреди]

  1. ^ Никола Добровић: есеји, пројекти, критике, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1998.

Спољашње везе[уреди]