Никола Добровић

Никола Добровић
Никола Добровић
Лични подаци
Датум рођења	(1897-02-12)12. фебруар 1897.
Место рођења	Печуј, Аустроугарска
Датум смрти	11. јануар 1967.(1967-01-11) (69 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
Уметнички рад
Поље	архитектура
Награде	Октобарска награда

Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897 — Београд, 11. јануар 1967) био је српски и југословенски архитекта и професор на Архитектонском факултету у Београду.

Биографија

Његова дела су углавном стварана у стилу модерне, а био је подједнако познат и као урбаниста. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915, а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у на Чешком техничком универзитету у Прагу, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у Лападу код Дубровника. Године 1943 се прикључује НОП-. Од октобра 1944. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем 1945. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан САНУ од 1961. и ЈАЗУ од 1963, а 1962. је добио Октобарску награду града Београда. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1964. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен Нови Београд. Током 2022. у Галерији САНУ приређена је вишемесечна изложба „Никола Добровић – Под заставама модерних покрета”.

Николин старији брат био је сликар Петар Добровић.

Дела

План Генералштаба

Биста Николи Добровићу постављена у Згради Техничких факултета у Београду

Архитектонска

• Вила у Прагу, 1925.
• Стамбени објект са апотеком у Прагу, 1928.
• Масарикови домови у месту Крч у код Прага 1928. (као сарадник чешког архитекте Бохумира Козака)
• Југословенски студентски дом у Прагу 1928.
• Споменик Виктору Дику на острву Лопуду код Дубровника, 1932.
• Хотел Гранд на острву Лопуду код Дубровника, 1936.
• Била Напрстек у ували Сребрено код Дубровника, 1937.
• Вила Русалка на Бонинову, Дубровник, 1938.
• Вила Весна на острву Лопуду код Дубровника, 1939.
• Рестаурација палате Спонза у Дубровнику, 1939.
• Доградња и адаптација виле Волф (Опус X) на Лападу, Дубровник, 1939.
• Вила Адонис у Другом коналу код Дубровника, 1940.
• Вила Свид у Малом Затону код Дубровника, 1940.
• Дом феријалног савеза на Лападу (Монтовјерна), Дубровник, 1938-39.
• Државни секретаријат народне одбране у Београду (генералштаб), 1956-63.
• Градска Пошта, Херцег Нови, 1961.
• Институт „Никола Тесла“, Нови Београд, 1963.
• Дечије оделење Завода за физикалну медицину и рехабилитацију ”Др Симо Милошевић”, Херцег Нови, 1964.
• Дечја болница Игало

Пројекти индустријске и наменске архитектуре Н. Добровића

• Пројекат индустријског насеља, 1954–1956, Јежево поље код Штипа;
• Идејна скица железничког чвора, 1955, Загреб
• Пројекат аутобуске станице, 1960, Игало

Галерија

• 
  Лични предмети, са изложбе у Галерији САНУ, 2022.
• 
  Теразијска тераса
• 
  Архитектонска дела у Прагу
• 
  Дубровачка хипердеценија
• 
  Фотографија Добровића, са изложбе у Галерији САНУ, 2022.
• 
  Генералштаб

Спољашње везе

• Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
• Биографија на сајту САНУ
• Архитектура Добровићевог Генералштаба - од настајања до питања у 2013.ој години
• Година академика Николе Добровића (САНУ, јануар 2022)