Никола Мартиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
никола мартиновић
Никола Мартиновић
Лични подаци
Датум рођења(1915-05-09)9. мај 1915.
Место рођењаБајице, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти26. децембар 1943.(1943-12-26) (28 год.)
Место смртиХвар, НД Хрватска
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
У току НОБкомандант
26. далматинске дивизије
Херој
Народни херој од10. јула 1952.

Никола Нико Мартиновић (Бајице, код Цетиња, 9. мај 1915Хвар, 26. децембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. маја 1915. године Бајице, код Цетиња. Након средње школе, уписао је војну академију, коју је завршио 1939. године. Као активног официра у Априлском рату, заробила га је мађарска војска у Сенти, али је успео да побегне. Након избијања Тринаестојулског устанка, у Црној Гори, 1941. године, Никола Мартиновић је ухапшен и држан три месеца у затвору. По изласку из затвора ступио је у Ловћенски партизански одред.

Пошто се истицао храброшћу и руководећим способностима, постављен је за командира чете, а затим и команданта батаљона у Ловћенском партизанском одреду. Приликом оснивања Четврте црногорске бригаде постављен је за команданта њеног Другог батаљона. Једно време је био начелник Штаба Пете црногорске, затим Треће крајишке ударне бригаде, и на крају, од октобра 1943. командант 26. далматинске дивизије.

Приликом искрцавања немачких делова 118. ловачке дивизије и Батаљона обалских ловаца Бранденбург на Корчулу, 22. децембра 1943. године (Операција Хербстгевитер IV), пребацио се са Хвара, где је био Штаб дивизије, на Корчулу, ради непосредног руковођења одбраном. Рањен је 24. децембра од тенковске гранате док је лично руковао противоклопним топом. Као тешки рањеник, пребачен је у болницу на Хвару, где је након два дана подлегао ранама.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 10. јула 1952. проглашен је за народног хероја.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
  • Четврта црногорска пролетерска бригада (Сјећања бораца - Секција бораца 4. пролетерске црногорске бригаде). СУБНОР, Београд 1982. година.