Никола Нешковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Нешковић

Никола Нешковић
Никола Нешковић

Информације
Датум рођења 1740.
Место рођења Пожаревац (Османско царство)
Датум смрти 1785.
Место смрти Вршац (Хабзбуршка монархија)
Дела

Никола Нешковић (*1740. Пожаревац — † 1785. Вршац) је био српски сликар, иконописац и портретистаи један од успешних сликара у Србији свога времена. Деда по мајци Јована Стерије Поповића.

Живот и дело [уреди]

Још као дечак је против воље родитеља похађао једног зографа код којег је учио занат сликара. За време рата Аустрије против Турака отац га је склонио у Аустрију са кумом али када је умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши сав новац постао ученик једног вршачког живописца и одавао се своме омиљеном занату. Једно време је био и у Пожуну који је био у то време у неку руку престоница у Угарској као помоћник неког сликара Немца. Као сликар Нешковић је био солидан мајстор и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника Јакова и Захарија Орфелина, Крачуна, Чешљара и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из манастира Шемљуга која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Следећи познат његов рад 1762 то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.

Литература [уреди]


уметник Овај незавршени чланак Никола Нешковић је везан за уметнике.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.