Никола Селаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Селаковић
Никола Селаковић (2019)
Лични подаци
Пуно имеНикола Селаковић
Датум рођења(1983-04-30)30. април 1983.(40 год.)
Место рођењаТитово Ужице, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Религијаправославни хришћанин
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска напредна странка (од 2008)
Раније:
Српска радикална странка
(2001–2008)
28. октобар 2020. — 26. октобар 2022.
Избори21. јун 2020.
ПредседникАлександар Вучић
ВладаАне Брнабић
ПретходникИвица Дачић
НаследникИвица Дачић
Генерални секретар председника Републике Србије
31. мај 2017 — 28. октобар 2020.
ПредседникАлександар Вучић
НаследникСузана Пауновић
Министар правде
27. јул 2012. — 11. август 2016.
Избори6. мај 2012.
Председник владеИвица Дачић
Александар Вучић
ПретходникСнежана Маловић
НаследникНела Кубуровић Кисић
Министар за рад и запошљавање
октобар 2022.

Никола Селаковић (Титово Ужице, 30. април 1983) српски је политичар и правник. Селаковић је министар за рад и запошљавање у Влади Републике Србије, био је министар правде и државне управе, генерални секретар председника Републике Србије и министар спољних послова. Члан је Председништва Српске напредне странке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. априла 1983. године у Титовом Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију, потом основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године је био запослен као сарадник у настави на Катедри за правну историју и држао је наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика. Докторске студије је уписао 2010. године на Правном факултету Универзитета у Београду и исте године је изабран у звање асистента.

Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Центар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.

Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и Никола Селаковић (2020)

Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.

Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Обављао је функцију генералног секретара предскедника Републике од 2016. до 2020.[1][2]

Дужност министра спољних послова Републике Србије обављао је у периоду од 2020. до 2022. године.[3]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Говори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком.

Ожењен је Милицом са којом има Лазара, Василија и Љубицу.[3]

Одликовања и почасти[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Borba" za novu fotelju: Nikola Selaković najozbiljniji kandidat za predsednika Skupštine”. 021. 2024. 
  2. ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Selaković: Čast i odgovornost biti generalni sekretar”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-03-20. 
  3. ^ а б srbija.gov.rs. „Никола Селаковић”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20. 
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Литургија СПЦ и МПЦ у Прохору Пчињском поводом Илиндана, Пендаровски положио венац”. www.rts.rs. Приступљено 2. 8. 2022. 
  5. ^ „НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ТРСТЕНИКА: Помогао да се исправи историјска неправда”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Политичке функције
Министар правде
2012–2016
Министар спољних послова
2020–2022
Ивица Дачић
Министар за рад и запошљавање
2022–
Тренутно на функцији