Никола Удино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Удино

Nicolas Charles Oudinot.png
Никола Удино

Лични подаци
Датум рођења 25. април 1767.
Место рођења Бар ле Дик (Француска)
Датум смрти 13. септембар 1847.
Место смрти Париз (Француска)

Никола Удино (фр. Nicolas Oudinot; Бар ле Дик, 25. април 1767Париз, 13. септембар 1847) је био Наполеонов маршал.

Рани живот[уреди]

Рођен је у Лорени у породици фармера и пивара, као једно од деветоро деце. Једини он није умро пре пунољетности. Одлучио се за војни позив, па је служио у пуковнији у Медоку од 1784. до 1787. Када је схватио да не може да се нада унапређењу због неплемићкога порекла напустио је војску са чином наредника.

Француски револуционарни ратови[уреди]

Никола Удино

Његова каријера се битно променила када је дошло до француских револуционарних ратова. Када је избио рат 1792. изабран је за потпуковника 3. батаљона добровољаца у Мезу. Због добре одбране једне мале тврђаве на Вогезима 1792. привукао је пажњу на себе, па је прикључен регуларној војсци у новембру 1793. Након бројних акција на белгијској граници унапређен је у бригаднога генерала у јуну 1794. због тога што се исказао у бици код Кајзерлаутерна. Наставио је да ратује на немачкој граници под командом Хоша, Пишегруа и Жана Мороа. Био је неколико пута рањен, а 1795. је био и заробљен. Био је десна рука Андреа Масене за све време швајцарске кампање 1799, најпре као генерал дивизије, затим као начелник штаба. Одликован је због заслуга у бици код Цириха. Учествовао је у опсади Ђенове под Масеном, а толико се истакао у бици код Монцамбана, да му је Наполеон дао почасну сабљу. Поставили су га за генерал инспектора пешадије, а кад је успостављено царство добио је Велики крст и легију части. Ипак при првој деоби маршалских палица 1804. није постао маршал.

Наполеонски ратови[уреди]

За време рата 1805. командовао је чувеном дивизијом Удиноових гренадира, које је он одабрао и истренирао. Са гренадирима је заузео Бечке мостове. Био је рањен у Холабрину у Аустрији, а у бици код Аустерлица је задао одлучни удар. Суделовао је 1807. у Мираовој победи у бици код Остроленке у Пољској. Успешно се борио у бици код Фридланда.

Постао је 1808. гувернер Ерфурта, а у маршала је унапређен након бриљантне победе у бици код Ваграма. Наполеон га је поставио за титуларнога војводу у Ређији. Од 1810. до 1812. управљао је владом краљевине Холандије. Заповедао је 2. корпусом француске Велике армије у Наполеоновој инвазији Русије. Суделовао је и у биткама код Лицена и Бауцена. Када је са независним корпусом требао заузети Берлин поражен је у бици код Гросберена. Заменио га је маршал Мишел Неј, али и Неј је био поражен у бици код Денвица. Никола Удино је имао значајну команду у бици код Лајпцига. Када је 1814. Наполеон абдицирао приклонио се новој власти. Када се Наполеон 1815. вратио са Елбе Удино му није пришао.

Каснији живот[уреди]

Последња активна дужност му је била за време француске инвазије на Шпанију 1823. Он је тада командовао корпусом и једно време је био гувернер Мадрида. Никола Удино није био велики командант, али он је био велики генерал дивизије. Био је енергичан генерал, упознат са детаљима, а одлучан и вешт као и други Наполеонови маршали.

Литература[уреди]

  • Chandler, David (editor). Napoleon's Marshals. London: Macmillan Publishing Company, 1987. ISBN 0-297-79124-9

Спољашње везе[уреди]