Никола Шпирић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Шпирић
Никола Шпирић
Лични подаци
Датум рођења(1956-09-04)4. септембар 1956. (67 год.)
Место рођењаДрвар, НР Босна и Херцеговина, ФНРЈ
ДржављанствоБосна и Херцеговина
НародностСрбин
Религијаправославац
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву (диплома и мастер), Универзитет у Источном Сарајеву (докторат)
Професијадоктор економских наука
Политичка каријера
Политичка
странка		Савез независних социјалдемократа (од 2002)

Партија демократског прогреса (2000—2002)

Српска демократска странка (1998—2000)

Демократска странка за Бању Луку и Крајину (1997—1998)

Српска радикална странка (1993—1997)
12. јануар 2012 — 31. март 2015.
Председник владеВјекослав Беванда
ПретходникДраган Вранкић
11. јануар 2007 — 12. јануар 2012.
ПретходникАднан Терзић
НаследникВјекослав Беванда
председавајући/заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ
2002 — 2006.
2001. — 2002.
заменик министра за људска права и избеглице Савјета министара Босне и Херцеговине
2000. — 2000.
1999. — 2000.

Никола Шпирић (Дрвар, 4. септембар 1956) српски је политичар, универзитетски професор и доктор економских наука. Садашњи је председавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, министар финансија и трезора у Савету министара и председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. септембра 1956. године у Дрвару у тадашњој Народној Републици Босни и Херцеговини, СФРЈ. Ожењен је супругом Надом Шпирић, сестром босанскохерцеговачког певача Неџада Салковића, рођеном као Наида Салковић. Имају двоје деце, ћерку Јовану и сина Александра.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

Основну школу је завршио у Дрвару 1970. године, a средњу, Електротехничку школу 1975. г. у Сарајеву. На Економском факултету у Сарајеву је 1979. г. дипломирао, а 1982. г. и магистрирао, одбранивши магистарски рад под насловом "Формирање и употреба средстава за финансирање развоја у самоуправном друштву".[2] Докторирао је 1999. године на Економском факултету у Српском Сарајеву на тему "Инвестициона политика као компонента стратешког менаџмента предузећа".[3]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Од 1980. до 1992. године био је асистент истраживач на Економском институту у Сарајеву.[2]

Од 1992. г. ради на Катедри за економску теорију, анализу и политику Економског факултета Универзитета у Бањој Луци, где данас предаје два предмета, Монетарне и јавне финансије и Фискалне и монетарне финансије.[3]

На Економском факултету у Бањој Луци изабран је у звање доцента 1999. године, у звање ванредног професора 2002. г., те напослетку у звање редовног професора 2006 г.[3]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Политиком се почео бавити 1993. године као члан Српске радикалне странке, где је био члан Извршног одбора. Године 1997. оснива Демократску странку за Бању Луку и Крајину, а годину дана касније излази на Опште изборе у БиХ као кандидат Српске демократске странке (СДС). На тим изборима освојио је двогодишњи мандат у Парламенту БиХ.[2]

Јуна 2000. године постаје заменик министра за људска права и избеглице у Савјету министара БиХ.[2]

На парламентарним изборима 2000. године улази у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине као кандидат Партије демократског прогреса (ПДП).[2]

Након чланства у ПДП, 2002. године постаје члан, a касније и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД),[4] те на општим изборима исте године као кандидат ове странке бива изгласан у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.[5] У периоду од 2002. до 2006. године такође је вршио функције председавајућег и заменика председавајућег Представничког дома.[6]

На Општим изборима 2006.[7] и 2010. године[8] је изабран у Представнички дом Парламента БиХ као кандидат СНСД, али оба пута је бирао извршне функције.

Председавајући Савјета министара Босне и Херцеговине[уреди | уреди извор]

Након Општих избора 2006. године одриче се мандата у Представничком дому да би 4. јануара 2007. био именован за председавајућег Савјета министара БиХ.[9][10]

Високи представник за Босну и Херцеговину Мирослав Лајчак донео је 19. октобра 2007. године Закон о измјенама и допунама Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине.[11] У знак протеста, Шпирић је 1. новембра исте године поднео оставку на место председавајућег Савјета министара,[12] због страха да би одлука Високог представника могла умањити утицај Срба у Босни и Херцеговини у корист Бошњака и Хрвата. Његова оставка је изазвала по некима најгору кризу у Босни и Херцеговини од завршетка рата.[13]

Већ следећи месец поверен мандат да састави нови Савјет.[14] Дан касније, 28. децембра 2007. потврђен је нови сазив Савјета, који је имао исти састав као и претходни, чиме је криза решена.[15]

Испред Босне и Херцеговине је са европским комесаром за проширење Оли Реном и министром иностраних послова Словеније Димитријем Рупелом 16. јуна 2008. године потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.[16]

Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине[уреди | уреди извор]

После Општих избора 2010. године одрекао се освојеног мандата у Представничком дому, да би 10. фебруара 2012. био именован за министра финансија и трезора БиХ.[17]

Политика[уреди | уреди извор]

На састанку са америчким конгресменима Џоном Мекејном, Билом Делахантом и Денисом Кучинићем у фебруару 2010. навео је евроатлантске интеграције као приоритет босанскохерцеговачке политике и затражио је пријем Босне и Херцеговине у Акциони план за чланство у НАТО.[18]

Овај став је потврдио и у марту исте године у Бриселу, где је након састанка са Генералним секретаром НАТО Андерсом Фог Расмусеном изјавио да је интеграција Босне и Херцеговине у ЕУ и НАТО, заједно са добром регионалном сарадњом, кључни и стратешки спољнополитички циљ БиХ.[19]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Центар за истраживачко новинарство је 9. новембра 2014. године објавио податке о непријављеној имовини босанскохерцеговачких политичара, укључујући и Николу Шпирића. Наиме, у имовинском картону, који се предаје Централној изборној комисији (ЦИК), није пријавио три стана, један у његовом власништву у Новом Саду и два стана његове деце у Београду и Бечу.[20] Иако су политичари дужни предати ЦИК-у имовинске картоне у којима наводе своју имовину и имовину чланова најуже породице, законом није прописана санкција за случај кршења те обавезе.

Признања[уреди | уреди извор]

Српска православна црква је Николу Шпирића одликовала Орденом Светог Саве првог степена, због његовог доприноса на обнови православних светиња у Крајини.[21]

Никола Шпирић је кум Цркве Успења Пресвете Богородице у Прекаји.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ M. Dedić. "Žene političara iz RS u izolaciji." Slobodna Bosna, 31. decembar 2012. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  2. ^ а б в г д Čiste liste. "Špirić Nikola". Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  3. ^ а б в Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. "dr. Nikola ŠPIRIĆ". Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  4. ^ E. G. "Prelazi li Nikola Špirić iz SNSD-a u SDS?" Klix, 1. август 2014. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  5. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Rezultati Opštih izbora 2002. godine. Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  6. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. Биографија Николе Шпирића. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2006) Приступљено 18. октобра 2014.
  7. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2006. godina). Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  8. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2010. godina)[мртва веза]. Приступљено 17. октобра 2014.
  9. ^ Centar za istraživačko novinarstvo. Biografija Nikole Špirića. Приступљено 17. октобра 2014.
  10. ^ Predsjedništvo Bosne i Hercegovine. "Odluka o imenovanju Predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine". 4. januar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  11. ^ Ured visokog predstavnika. "Odluka o donošenju Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine". 19. oktobar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  12. ^ "BiH: Premijer Nikola Špirić podnio ostavku". Dnevnik.hr, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  13. ^ "Bosnian PM resigns over reforms". BBC News, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  14. ^ "BiH: Špirić dobio mandat da sastavi Vijeće ministara". 24 sata, 27. decembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  15. ^ Vijeće ministara. "Sazivi Vijeća ministara".[мртва веза] Приступљено 18. октобра 2014.
  16. ^ Direkcija za evropske integracije. "BiH potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU!" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014) 16. juni 2008. Приступљено 18. октобра 2014.
  17. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. "Саопштење: Нови сазив министара"[мртва веза]. Приступљено 17. октобра 2014.
  18. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. "Предсједавајући СM разговарао са америчким конгресменима." Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2014) 5. фебруар 2010. Приступљено 18. октобра 2014.
  19. ^ "ШПИРИЋ У БРИСЕЛУ: НАТО-КЉУЧНИ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ЦИЉ". РТРС, 3. март 2010. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  20. ^ "Neprijavljena imovina bh. političara". Centar za istraživačko novinarstvo, 9. oktobra 2014. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  21. ^ Радован Пилиповић. "Освештана црква у Прекаји". Православље, бр. 996. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  22. ^ "Освештана црква Успења Пресвете Богородице у Прекаји код Дрвара". Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014) Српска православна црква, 29. август 2008. Приступљено 18. октобра 2014. (архива Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014))

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Никола Шпирић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Шпирић&oldid=26951233”