Нина Берберова
| Нина Берберова | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 26. јул 1901. |
| Место рођења | Санкт Петербург (Руска Империја) |
| Датум смрти | 26. септембар 1993. |
| Место смрти | Филаделфија (САД) |
| Дела | |
| Потпис | |
Нина Николаевна Берберова (рус. Ни́на Никола́евна Бербе́рова; Санкт Петербург, 26. јул 1901 — Филаделфија, 26. септембар 1993) је била руски писац и професор руског језика на приватном универзитету у Њу Хејвену. Светску славну стекла је ван граница Русије.
Садржај |
Биографија [уреди]
Нина Берберова рођена је у Санкт Петербург јуна 1901. године. Са деветнаест година удаје се за Владислава Ходасевича и напушта Русију. Наредних година, становали су код Владиславових пријатеља у Риму, Лондону, Прагу, Ваенецији, Маријенбаду, Белфасту и Соренту да би се 1925. преселили у породичној кући у Паризу[1]. Убрзо почиње да пише кратке приче за руске емиграционе публикације Последње новости и Руске мисли.
Три године после развода од Ходасавича, 1936 пише контравезну биографију Чајковског. Неколико година касније удаје се за Мекејева, бившег посланика Руске думе. Као и претходни, и овај брак се убрзо распада. То доводи до њене економске пропасти и многобројних осуда париског друштва.
После 25 година становања у Паризу са само 75 долара напушта Француску 1950. и одлази у Сједињене Америчке Државе, и после девет година постаје амерички државлјанин. Каријеру наставља на приватном универзитету у Јејлу као професор руског језика и књижевности.
1963. прелази да ради на Пристонском универзитету где остаје до свог пензионисања 1971. 1991. године одлази да живи у Филаделфији где и умире две године касније. Пре своје смрти посетила је постсовјетску Русију.
Дела [уреди]
Нина је цео свој живот провела писући њкижевна деле свих жандрова и критике. Била је романописац, мемоариста, песник и критичар. Њена дела постала су позната тек после Другог светског рата. Њена аутобиографијаписана на руском објављена је прво на енглеском 1969, да би се тек 1983. одштампала и руска верзија.
Једно од најпознатијих Нининид дела је новела Клавирска пратња која је 1992. доживела екранизацију од стране француског режисера, Клод Милера.
- Новеле:
- Клавирска пратња
- Роканвал
- Конобар и девојчуре
- Асташев у Паризу
- Оживлаванје Моцерта
- Плач
- Трска која мисли
- Црна болест
- Крај Тургењевљеве библиотеке
- У спомен на Шлимана
- Романи
- Последњи и први
- Господарица
- Књига о срећи
- Олујни рт
Напомна:Списак је непотпун.