Нина Берберова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нина Берберова

Hodasevich Berberova.jpg
Нина Берберова и њен супруг Владислав Ходасевич у Соренту 1925.

Информације
Датум рођења 26. јул 1901.
Место рођења Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти 26. септембар 1993.
Место смрти Филаделфија (САД)
Дела
Потпис

Нина Николаевна Берберова (рус. Ни́на Никола́евна Бербе́рова; Санкт Петербург, 26. јул 1901Филаделфија, 26. септембар 1993) је била руски писац и професор руског језика на приватном универзитету у Њу Хејвену. Светску славну стекла је ван граница Русије.

Садржај

Биографија [уреди]

Нина Берберова рођена је у Санкт Петербург јуна 1901. године. Са деветнаест година удаје се за Владислава Ходасевича и напушта Русију. Наредних година, становали су код Владиславових пријатеља у Риму, Лондону, Прагу, Ваенецији, Маријенбаду, Белфасту и Соренту да би се 1925. преселили у породичној кући у Паризу[1]. Убрзо почиње да пише кратке приче за руске емиграционе публикације Последње новости и Руске мисли.

Три године после развода од Ходасавича, 1936 пише контравезну биографију Чајковског. Неколико година касније удаје се за Мекејева, бившег посланика Руске думе. Као и претходни, и овај брак се убрзо распада. То доводи до њене економске пропасти и многобројних осуда париског друштва.

После 25 година становања у Паризу са само 75 долара напушта Француску 1950. и одлази у Сједињене Америчке Државе, и после девет година постаје амерички државлјанин. Каријеру наставља на приватном универзитету у Јејлу као професор руског језика и књижевности.

1963. прелази да ради на Пристонском универзитету где остаје до свог пензионисања 1971. 1991. године одлази да живи у Филаделфији где и умире две године касније. Пре своје смрти посетила је постсовјетску Русију.

Дела [уреди]

Нина је цео свој живот провела писући њкижевна деле свих жандрова и критике. Била је романописац, мемоариста, песник и критичар. Њена дела постала су позната тек после Другог светског рата. Њена аутобиографијаписана на руском објављена је прво на енглеском 1969, да би се тек 1983. одштампала и руска верзија.

Једно од најпознатијих Нининид дела је новела Клавирска пратња која је 1992. доживела екранизацију од стране француског режисера, Клод Милера.

  • Новеле:
    • Клавирска пратња
    • Роканвал
    • Конобар и девојчуре
    • Асташев у Паризу
    • Оживлаванје Моцерта
    • Плач
    • Трска која мисли
    • Црна болест
    • Крај Тургењевљеве библиотеке
    • У спомен на Шлимана
  • Романи
    • Последњи и први
    • Господарица
    • Књига о срећи
    • Олујни рт

Напомна:Списак је непотпун.

Извори [уреди]

  1. ^ Нина Берберова [1], Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нина Берберова