Нитрозил-хлорид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нитрозил-хлорид
IUPAC име
Други називи Нитроген-оксихлорид
Нитрозонијум-хлорид
Идентификација
CAS регистарски број 2696-92-6 YesY
MeSH Nitrosyl+chloride
RTECS QZ7883000
Својства
Молекулска формула ClNO
Моларна маса 65.46 g/mol
Агрегатно стање жути гас,
црвена течност
Густина 1.417 g/cm3
(течност, -12 °C)
2.99 g/L (гас)
Тачка топљења

-59.6 °C

Тачка кључања

-6.4 °C

Растворљивост у води разлаже се
Растворљивост у хлорокарбону растворљив
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) sp2 за N
Диполни момент 1.90 D
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 1580
EU-индекс Није на листи
Опасност у току рада Веома отрован
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
W
Сродна једињења
Сродна једињења; нитрозил-халогени Нитрозил-флуорид
Нитрозил-бромид
Сродна једињења Азот-моноксид
Нитросулфурна киселина
Нитрозил-флуороборат
Тионитрозил-хлорид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Нитрозил-хлорид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле ClNO.

Структура молекула[уреди]

Иако се формула врло често пише NOCl, структура се боље приказује формулом ONCl. Између N и O постоји двострука веза (раздаљина = 1,16 Å), а између N и Cl постоји једнострука (раздаљина = 1,69 Å). Угао који заклапају O-N-Cl износи 113°.[1]

Добијање[уреди]

Може се добити на више начина[2]:
1. реакцијом азот-моноксида и хлора на обичној температури, уз дрвени угаљ као катализатор:

\mathrm{2NO + Cl_2 \longrightarrow 2 \; NOCl}

2. реакцијом фосфор-пентахлорида и калијум-нитрита:

\mathrm{PCl_5 + KNO_2 \longrightarrow \; KCl + POCl_3 + NOCl}

3. у царској води:

\mathrm{HNO_3 + 3HCl \longrightarrow \; NOCl + Cl_2 + 2H_2O}

Физичка и хемијска својства[уреди]

То је наранџастожут гас, који се претвара у црвенкасту течност на температури од -5,5°C, а при -65°C гради кристале лимун-жуте боје.[3][4] Реагује са водом градећи киселине:

\mathrm{NOCl + H_2O \longrightarrow \; HNO_2 + HCl}

Такође, реагује са живом градећи меркурохлорид и азот-моноксид, а гради и двогуба једињења као што је SnCl4•NOCl.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  2. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]