Ницање зуба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смена дентиција. Испод коренова млечних зуба се виде стални зуби.

Ницање или ерупција зуба подразумева појављивање зуба у усној дупљи. Иако се већина аутора слаже да је овде у питању веома сложен процес, постоје неслагања око тога који механизми контролишу ерупцију зуба.[1] Једне теорије кажу да је раст корена фактор који изазива појављивање зуба у устима, друге да је у питању раст кости која окружује зуб итд.[2] Већина ипак верује да је неколико сила укључено у ерупцију, а да главну покретачку снагу обезбеђују периодонтална влакна (скупљањем и укрштањем колагених влакана и контракцијом фибробласта).[3]

Ерупција може да се подели на фазу активне и фазу пасивне ерупције (оклузалне адаптације).[4] До овог процеса долази услед дељења пулпних ћелија, али тек након раста крунице зуба. Сматра се да је процес ницања завршен када зуб успостави контакт са антагонистом из супротне вилице.[5]

Фаза активне ерупције обухвата три етапе: интраосеалну, трансгингивалну и супрагингивалну. Прва етапа траје до успостављања контакта између глеђи и базалне мембране (ламине) оралног епитела. Друга фаза подразумева раст зуба кроз структуре слузокоже и његово појављивање у оралној дупљи. Након тога следи завршна (супрагингивална) етапа, која се окончава потпуним ницањем зуба.[6]

Човек има два периода ницања зуба (дифиодонција), па се разликују примарна (млечна) и стална дентиција. Млечна дентиција се састоји од 20 зуба (лат. dentes decidui), чије ницање почиње у шестом месецу живота. Веома ретко, беба одмах по рођењу има изникле зубе, који се означавају као пренатални. Стална дентиција се обично састоји од 32 зуба (лат. dentes permanentes s. adulti), а почињу да ничу од шесте године живота. Постоји и период тзв. мешовите дентиције (када су присутни и стални и млечни зуби у устима) и траје од 6. до 12. године живота.


Време ницања зуба [7] [6]
Млечна дентиција
Централни
секутић
Латерални
секутић
Очњак Први
преткутњак
Други
преткутњак
Први
кутњак
Други
кутњак
Трећи
кутњак
Горњи зуби 7,5 м 9 м 19 м 14 м 24 м
Доњи зуби 6 м 7 м 16 м 12 м 20 м
Стална дентиција
Централни
секутић
Латерални
секутић
Очњак Први
преткутњак
Други
преткутњак
Први
кутњак
Други
кутњак
Трећи
кутњак
Горњи зуби 7 - 8 г 8 - 9 г 11 - 12 г 10 - 11 г 11 - 12 г 6 - 7 г 12 - 13 г 17 - 21 г
Доњи зуби 6 - 7 г 7 - 8 г 9 - 10 г 10 - 11 г 11 - 12 г 6 - 7 г 11 - 13 г 17 - 21 г


Легенда: м = месец (постнатално); г = година.

Извори[уреди]

  1. ^ Riolo and Avery, Essentials for Orthodontic Practice, pp. 142.
  2. ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 1–3.
  3. ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 3.
  4. ^ Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник“ Београд, 2000.). ISBN 978-86-7549-175-0.
  5. ^ Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.). ISBN 978-86-17-08912-0.
  6. ^ а б Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник“ Београд, 2000.). ISBN 978-86-7549-175-0.
  7. ^ Ash & Nelson, Wheeler's Dental Anatomy, Physiology, and Occlusion, pp. 53.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]