Нишава
| Нишава | |
|---|---|
|
|
|
|
|
|
| Дужина | 218 km |
| Просечан проток | 104 m³/s |
| Површина слива | 12.890 km² |
| Извор | Испод врха Ком (2016), на Старој планини |
| Висина извора | ~2000 m |
| Ушће | Јужна Морава |
| Земље слива | |
| Важније притоке | Темштица, Височица (са десне) Јерма, Црвена река, Коритница и Кутинска река (са леве) |
| Слив | Црно море |
| Градови | Димитровград, Пирот, Бела Паланка, Нишка Бања и Ниш |
| Пловност | данас није пловна |
Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве.
Садржај |
Бугарска [уреди]
Нишава извире у Бугарској испод врха Ком на Старој планини. Извориште је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве у Бугарској износи свега 67 km, без већих притока.
Пошто пролази кроз село Гинци, река је позната и као Гинска. Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и наставља даље западно кроз Србију.
Србија [уреди]
Текући 151 km углавном према западу, Нишава пролази кроз Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш. Око 10 km западно од Ниша (код села Трупала) улива се у Јужну Мораву.
Карактеристике и значај [уреди]
Нишава припада црноморском сливу и њен слив покрива територију од 3,950 km² (1.237 km² у Бугарској, 2.713 km² у Србији). Нишава данас није пловна река: у антици је то била. Нишава има пуно малих притока, као што су Темштица, Височица са десне и Јерма, Црвена река, Коритница, Кутинска река и Габровачка река са леве стране.
Долина Нишаве је део природног пута који је од античких времена повезивао Европу и Азију: пут прати долине Велике Мораве, Нишаве и Марице и даље према Истанбулу.
Друмски и железнички путеви Београд-Софија-Истанбул прате овај пут.
Сићевачка клисура [уреди]
Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по селу Сићеву.
Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије.
Клисура је 17 km дугачка и 35-400 m дубока. У неким деловима прави кањонске структуре, као што је Градишки кањон.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6