Нишки споразум (1739)
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
Споразум у Нишу, познатији као Споразум у Ниси, био је мировни споразум потписан 29. септембра 1739. године између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.
Позадина [уреди]
Руско-турски рат, 1735-1739. је последица настојања Русије да добије Азов и Крим, као први корак ка доминацији Црног мора. У неколико успешним нападима предвођеним војсковођом Минхеном, Руси су сломили отпор Кримског каганата, прешли реку Дњестар у Молдавији и 1739. године умарширали су у молдавијску престоницу Јаши, коју су заузели.
Развој догађаја [уреди]
Хабсбуршка монархија је ушла у рат 1737. године на руску страну да би добила део освојених области, али је била приморена да склопи посебан мир са Турском, предавши северну Србију, северну Босну и Олтенију, и омогућивши Османлијама да одоле руском притиску ка Цариграду. За узврат, султан признаје Хабсбуршко царство као званичног заштитника свих турских хришћанских субјеката (види милет), положај који је такође захтевала Русија.
Последице [уреди]
Аустријско повлачење је приморало Русију да призна споразум у Ниси, одричући се својих права на Крим и Молдавију, којим јој је дозвољено да сагради луку на Азову али не и да гради утврђења тамо нити да има флоту у Црном мору.
Литература [уреди]
- S. J. Shaw (1976), History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Vol.1 Empire of gazis, Cambridge Universiy Press, страна 245.
- Lord Kinross: The Ottoman centuries
- Nicholas Jorga: Geschichte des Ottamanischen, vol 4.
