Нишки споразум (1914)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нишки споразум или Споразум Топтани-Пашић представља тајни уговор о савезништву између Албаније и Краљевине Србије, потписан од стране Есад-паше, албанског политичара, и Николе Пашића, српског премијера, на дан 17. септембра 1914. године у Нишу у Краљевини Србији.

Након избијања Првог светског рата, Есад-паша је морао да обави разне дипломатске послове. Један од тих послова је било и унапређење дипломатских односа са Србијом. Пашићу је слао поруке у којима је говорио да је од велике важности по њих да закључе посебан споразум пре свог одласка за Албанију.

Зато Есад-паша долази у Ниш, у коме је председавала српска влада и народна скупштина, где се састаје са српским премијером Николом Пашићем. Њих двојица на дан 17. септембра 1914. године потписују тајни уговор о савезништву.

Тај уговор је обухватао 15 тачака које су предвиђале заједничко оснивање војних и политичких институција, али најважније одредбе су се усређивале на војни савез, изградњу Јадранске пруге од Србије до Драча, као и гаранције да ће Србија подржати Есад-пашу на изборима за владара Албаније.

Есад-паша је био за потврђивање споразума тек након што буде изабран за владара Албаније, уз сагласност народне скупштине. То је оставило простора за маневрисање за преиспитивање појединачних одредба.

Споразум је остављао могућност да Србија, на позив Есад-паше, војно интервише ради заштите његовог режима. Разграничење између две државе требало је да утврди посебна српско-албанска комисија. Србија се обавезала да ће финансирати Пашину жандармерију и снабдевање неопходном војном опремом, плаћајући 50.000 динара месечно.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]