Нијело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нијело техника украшавања

Нијело (од лат. nigellum - деминутив од црно, црнпурасто) је тамна легура, састављена од сребра, бакра, олова и сумпора, која је коришћена за украшавања скупоцених предмета од метала. Понекад се назива и тула, по граду Тули јужно од Москве који је био познат по овом начину украшавања. У почетку је техника називана латинским именом, да би током ренесансе добила назив нијело.[1] Сматра се да потиче из Старог Египта, из времена 18. династије (1540. п. н. е.1292. п. н. е.) или из истог периода са Крита или из Микене.[2] Велику популарност овај начин украшавања достиже у доба Старог Рима и касније током византијског периода.

Овом техником орнамент се прво урезивао на површину, па се онда у то удубљење уносила ова тамна смеса.

Референце[уреди]

  1. ^ Nielloware - Definition, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ http://www.rubenvasquez.com/niello/history.htm Overview of the history of Nielloware around the world

Литература[уреди]

  • Harper, Prudence O. Silver Vessels of the Sasanian Period: Royal Images. Vol. 1. New York: Princeton University Press. 1981.
  • Oddy, W.A., M. Bimson, and La Niece S. The composition of Niello decoration on gold, silver and bronze in the antique and mediaeval periods. Studies in Conservation v28 Feb 1983.