Нијепор N.12

С Википедије, слободне енциклопедије
Нијепор N.12
Нијепор N.12
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Дужина7,30
Размах крила9,03
Висина2,67
Површина крила18,40
Празан637
Нормална полетна920
Клипно-елисни мотор1 Clerget 9B
Снага1 x 95 kW
Брзина крстарења141 km/h
Макс. брзина на Hопт155 km/h
Плафон лета4700 m

Нијепор N.12 (франц. Nieuport N.12) је француски једноседи или двоседи ловац-извиђач. Авион је први пут полетео 1915. године. [1]

Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 155 km/h. Размах крила је био 9,03 m а дужина 7,30 m. Маса празног авиона је износила 637 килограма а нормална полетна маса 920 килограма.[1]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Авион Нијепор 12 (Нијепор N.12) је пројектовао Густава Делаге на основу свог претходника авиона Нијепор 10, одговарајући на све веће захтеве који је западни фронт постављао пред извиђачке авионе.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Нијепор 12 је био једномоторни двокрилни двоседи авион дрвене конструкције. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9C снаге 60 kW (прва серија) или моторима Clerget 9 снаге 110 или 130 KS.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Наоружање авиона: Нијепор N.12
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 Викерс напред и понекад 1 Луис позади
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Корисници[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Нијепор 12 се производио у Француској а по лиценци у Великој Британији и Јапану, процењује се да је произведено око 1.000 примерака ових авиона. Иако је направљено 11 типова ових авиона масовно су се производила 5 типова. Ови авиони су се користили на свим ратиштима Првог светског рата. Због своје еластичности коришћен је као извиђачки авион, ловац, авион за везу, патролни авион, авион за обуку и тренажу пилота, транспортни авион, лаки бомбардер итд. У употреби су се задржалисве до прве половине двадесетих година.

Коришћење авиона Нијепор 12 у Краљевини Србији[уреди | уреди извор]

На Солунском фронту са овај авион масовно користио и то код свих савезничких ваздухопловстава и то од Албаније па преко Егеја до Румуније. Често су коришћени за обављане дугих прелета од Солунског фронта до Румуније као о до окупиране Србије.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Nieuport N.12” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • О. Петровић; Н.Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  • Janić Č, Petrović O, Short History of Aviation in Serbia, Beograd, Aerokomunikacije. 2011. ISBN 978-86-913973-2-6.
  • Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, Инфинитас. 2009. ISBN 978-86-6045-005-2.
  • Ilustrovana Enciklopedija Vazduhoplovstva, Začetci avijacije - Kralj brzine, Beograd V.Karadžić, SL. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Спољашње везе[уреди | уреди извор]