Нићифор Вријеније
| Нићифор Вријеније | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум смрти | 1137. |
| Рад | |
- За чланак о његовом истоименом претку, погледајте чланак Нићифор Вријеније.
Нићифор Вријеније (Млађи) (грч. Νικηφόρος Βρυέννιος, 1064/1080 – 1137) је био византијски племић, војсковођа и историчар, са краја XI и почетка XII века. Био је син или унук узурпатора Нићифора Вријенија и супруг Ане Комнине, а 1118. године је био истакнут за наследника трона, после смрти свог таста Алексија Комнина (1081 — 1118).
Живот [уреди]
Нићифор је рођен вероватно у Хадријанопољу, или око 1064. или око 1080. године[1]. Тачна веза између њега и његовог имењака Нићифора Вријенија (Старијег), који је 1077. године подигао побуну и био проглашен за цара, није тачно утврђена, али се сматра да му је био или син или унук[1].
Нићифор се око 1097. године оженио Аном Комнином, ћерком цара Алексија I, који је угушио побуну његовог претка. Као војсковођа, он је учествовао у походима које је покретао Алексије и око 1111. године му је додељена висока дворска титула цезара[1], а носио је и титулу паниперсеваста. После смрти цара Алексија 1118. године, одбио је да учествује у завери[a] против Алексијевог сина Јована II (1118 — 1143) у корист своје супруге која је желела да влада преко њега.
Нићифор је учествовао у Јовановом походу на Антиохију (1136/1137), након кога је преминуо у Цариграду (1136/1137)[1].
После 1118. године, започео је писање свог историјског дела „Грађа за историју“ (грч. Ὕλη Ἱστορίας или грч. Ὕλη Ἱστοριῶν), које је остало недовршено[1]. Оно започиње владавином Исака I Комнина (1057 — 1059), а нагло се прекида на дешавањима око 1079. Према речима историчара Борислава Радојчића величајући породицу Комнина, он (Нићифор) ни једног тренутка не заборавља и род Вријенија, посебно свог деду[b] Нићифора. Његовим акцијама посвећује нарочиту пажњу, запостављајући догађаје у којима овај није учествовао[2].
Напомена [уреди]
Референце [уреди]
- ^ а б в г д Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))
- ^ Византолошки институт САНУ, „Византијски извори за историју народа Југославије III“ (фототипско издање оригинала из 1966), Београд, 2007. ISBN 978-86-83883-09-7
Литература [уреди]
Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))